Kabir reče: Učeniče, reci mi, šta je Bog?
“On je dah unutar daha”.
Emocije utiču na način disanja ali i obrnuto!
Postoje dosta velike razlike u mišljenjima o disanju i vežbanjima pranajame. Neke od tih tehnike su kompatibilne a neke baš i nisu. Čini se da jedan broj tih razlika nije ni moguće prevazići, a možda nije ni potrebno. Najveći nesporazumi nastaju, koliko sam ja uspeo da shvatim, iz toga kako razumemo šta je cilj pranajame; pa ako mislimo da je njen cilj jačanje pluća i dijafragme, pročišćavanje disajnih puteva i bolje snabdevanje tkiva kiseonikom – imaćemo jedan pristup a ako smatramo da joj je cilj smirenje i kontrola uma – imaćemo sasvim drugi pristup. Zato ćemo prikazati ta dva osnovna pristupa, koja ćemo nazvati Tiho (Swami Patanđali) disanje i Duboko (Swami Swatmarama), naizmenično disanje kroz obe nosnice, Anuloma - Viloma). Predstavićemo i Prirodno disanje, za koje bi se moglo reći da i nije neka posebna tehnika ali će te videti – da jeste.
Najveći autoritet u jogi, pisac čuvenih “Stihova o jogi” (“Joga sutra”) od pre dve hiljade godina je pisao o joga disanju u stihovima 2.49 – 2.53.
Ova se tehnika zove i “uglačavanje lobanje” jer njome praktično – masiramo mozak. Masaža se dešava tako što naglim izdasima brzo menjamo pritisak u plućima i glavi što dovodi do navale krvi u mozak i on se tom pojačanom cirkulacijom brzo osvežava. Možemo je porediti sa “udaranjem čekićem o nakovanj” (za razliku od Bastrike, koju možemo porediti sa “testerisanjem” :-)).
