U Kripalu tradiciji kod disanja akcenat je osetljivosti i svesnosti. Pranajama se vežba bilo na početku ili na kraju (a ponekada i na početku i na kraju). Argument za vežbe disanja na početku je da to smiruje i pomaže da se vežbači bolje pripreme, budu prisutniji i svesniji sebe i svoga tela.
Tokom vežbanja položaja, posvećuje se takođe pažnja disanju. Vežbačima se daju uputstva tokom ulaska i izlaska iz položaja i to kada da udišu i kada da izdišu a kada da zadrže dah. Na višim nivoima polaznici se podučavaju da prate kako različiti položaji utiču na način disanja.
U delu treninga ostavljenog za disanje, početnici najčešće vežbaju potpuno joga disanje (u tri faze). Podučavaju se i Uđai (Ujjayi) disanju kao i Nadi Šodana (Nadi Sodhana), tj „pročišćavanje nadija“ što je cilj i naizmeničnog disanja kroz jednu i drugu nosnicu. I u toj tradiciji se uči i Kapalbati ali se vežba u nešto sporijem ritmu nego u Hata jogi.
