Evo jedna „sezonska tema". Da li ste nekada ZAISTA obratili pažnju na kijanje? Dakle, prvo, kijanje je potpuno nesvesan čin: ne možeš ga izazvati svesno. Drugo, u kijanju učestvuje celo telo, ne samo nos; učestvuju svi mišići, svaka ćelija. Zato se kaže: „Tri kijanja je kao jedan orgazam", hahaha! Vidi sliku gore pa presudi sam/a da li će devojka da kine ili doživljava orgazam. Treće, i najvažnije, možeš zaustaviti kijanje – Prisutnošću.

Da li ti se desilo da ti je DOSTA SVEGA, kada je sve oko tebe postane tako nepodnošljivo i kade se čini da nigde nema izlaza? To bi mogao biti trenutak uvida, to je trenutak kada bi se moglo shvatiti da je sva patnja (bila) ilizija, kada usred strahova, nezadovoljstva i ludila zastaneš blokiran/a na pruzi i glas u glavi zaviče: DOSTA! Dosta borbe i plača i napora da se održiš na površini. I, kao beba posle strašnog plača, dok se jecaji smiruju, trgneš se još nekoliko puta, treptanjem ukloniš suze i kroz mokre trepavice gledaš u svet novim očima…To je tvoje Buđenje.

Ova „tehnika" je u vezi sa 35. tehnikom čuvenih Šivinih 112 tehnika meditacije. Šiva kaže: „Gledaj uporno u dubinu bunara, sve dok se ne desi – čudo". Ovu sam tehniku proširio tako da gledaš u oči deteta (kao ovde na slici moje unuke Dunje), ili prosvetljenog učitelja... u njima nema ličnosti, nema nikoga... beskraj, Tišina.

Osmeha ima puno vrsta i su svi - izraz sreće. Pravi osmeh ide iz prave sreće. Postoje i veštački osmesi („kez") koje koristimo osmehujući se iz kurtoazije ili za fotografisanje, itd. Razlika između pravog i veštačkog osmeha je u – izrazu u očima: kod pravog osmeha, osmehuju se i oči.

Evo, dok sam jeo šljive za doručak, pronašao sam način kako da sve šljive budu kao ove na slici, tj. savršene: p r i h v a t a m svaku šljivu baš onakvu kakva jeste!

Dakle, uzmem šljivu, jedem je svesno... Um bi da kaže: „Uf, ova baš nije slatka", um bi da ta šljiva bude drugačija ali – nije (um jako voli da prigovara, da se žali i gunđa)... ta šljiva je uprava takva kakva jeste. Kada je prihvatim da je ta BAŠ TAKVA (malo tvrđa, malo kiselija), tog časa ona postaje – savršena! I kada jedeš svesno, videćeš da je svaka drugačija, svaka unikatna, svaka čudo, svaka najbolja. To važi, naravno, i za drugo voće i druga jela i prilike, ljude...

Znam da ovo zvuči "potrošeno" ali ne mogu da izostavim takvu jednu radnju koju radimo svi i to nekoliko puta dnevno i koji ima "ugrađenu" takvu dobru podlogu za prisutnost.