Deca su prisutna jer im ego još nije razvijen. Još nismo uspeli da im se uselimo u glavu. Ni mi, ni društvo, ni država, ni crkva.

U njihovom društvu osetimo blaženstvo prisutnosti. Deca su energija Radosti. Čak postoji naša (skrivena) ljubomora na njihovu nesputanost („Sedi tu!“, „Ne skači!“, „Smiri se!“). Kada uspemo da „ubijemo“ tu spontanost, onda smo najzad zadovoljni. Sada dete liči na nas – više nije „živo“.