Osmeha ima puno vrsta i su svi - izraz sreće. Pravi osmeh ide iz prave sreće. Postoje i veštački osmesi („kez") koje koristimo osmehujući se iz kurtoazije ili za fotografisanje, itd. Razlika između pravog i veštačkog osmeha je u – izrazu u očima: kod pravog osmeha, osmehuju se i oči.

Osmeh u kome se oko krajeva očiju stvara „vranina kandža" (kao oko mojih očiju na maloj slici), i kada se podignu jagodice se zove „Dušenov osmeh" (po doktoru Guillaume Duchenne), dakle menja se izgled lica.

Možemo se, međutim, osmehivati i ne menjajući lice – samo očima.

Ova tehnika buđenja se sastoji u tome da zatvorimo oči i „naštelujemo" osmeh očima. Ne mogu vam dati nikakvo drugo uputstvo. Jednostavno zatvorite oči i nameštajte ih dok ne osetitet da se smeše. Ovo stvara vrlo prijatan osećaj topline i dobrobiti prvo u očima a potom se širi i na celo telo. Pravo blaženstvo!

I, gle, čuda! Celo vam se raspoloženje menja! Dakle, emotivna stanja se vide (očituju) u očima ali i – obrnuto; nameštajući izraz u očima, menjamo emotivno stanje.

I, naravno, dok se tako „igramo", mi smo   b u d n i , prisutni: zaustavili smo „voz" misli (i gluposti) u glavi.

Ovom tehnikom možete uveliko pomoći iscelenju bolesti i pojedinih delova tela, tako što će te taj osmeh uputiti u obolelo mesto. Time ste bolesti „osvetlili" svetlošću Svesnosti: gde svest ide, energija sledi.

Taj osmeh, svesnost, svetlost je – Ljubav. Ona leči.

JogiF