Joga

MORAL VS SVESNOST

Joga-Moral-Svesnost-VicMala šala: Uhvati jaka kiša nekog uštogljenog moralistu, koji je uvek hodao lagano i odmereno, te i on potrči sa svim ostalima da pobegne od kiše. Nakon kraćeg trčanja on shvati kako se “nedolično” ponaša i pomisli u sebi: “Šta ja to radim? Pa to je nedostojno mene. Ako neki gospodin i pogreši on mora da popravi svoju grešku”. I na to se okrenu i vrati na mesto odakle je počeo trčati i nastavi hodati po kiši odmerenim korakom. Ha, ha, ha!

Niyama

Pet principa činjenja (Niyama) su:

  1. Saucha (unutrašnja i spoljašna čistoća). Ovaj princip, dakle, ne podrazumeva samo spoljašnju i unutrašnju čistoću tela nego – isto tako – i izbegavanje nečistoća unutrašnjeg mentalnog prostora kao što su bes, ljubomora, sebičnost i dr. Takođe, znači umerenost u jelu.

Yama

Pet principa nečinjenja (Yama) su:

  1. Ahimsa (nenasilje) koja znači ne povrediti druge ljude i živa bića. Ona znači i ne škoditi sebi. Ne povređivati prirodnu okolinu. Ahimsa znači i ne povrediti drugoga rečju, pa makar bile i istinite. Iz nje je izvedeno vegetarijanstvo kojega se drže mnogi poklonici joge.

Joga moral

Joga-Moral-nevinost„Tek kada jogin ovlada moralnim vrlinama (Yama i Niyama), može nastaviti vežbati položaje i druge veštine“ (Joga Bašja Vivarana, II.29).
Kao što svakako znate, joga daleko prevazilazi fizičke vežbe i položaje. Ovo o „moralnosti“ baš ne volimo uvek da čujemo („neće valjda sada i joga da nam popuje“) jer u nama postoji otpor prema nametanju obrazaca ponašanja.

Joga zaustavlja vrtloge misli

radosna joga porodica

Ukoliko se prvi put srećete sa nekim tekstovima o jogi, onda će vas sigurno iznenaditi i naslov i podnaslov. Većina početnika dođe na jogu zbog bolova u leđima ili vratu, glavobolje, nesanice, depresije i sličnih tegoba i iznenadi se da joga može pomoći da se takva stanja otklone ili ublaže ali i da je joga nešto mnogo, mnogo više. Često se po prvi put upitaju kakav je to glas u nama što neprestano nešto priča, žali se, strahuje i prevrće po prošlosti; kakve su to emocije koje nas tako preplavljuju oduzimajući nam snagu. I tako, malo-po-malo počinju uviđati da problem nije spoljni svet nego naše rekacije na njega; da taj nemirni glas u glavi treba utišati. To je joga.

Bikram joga

Vrelo i snažno

Vrste-joge-Bikram-joga-BC-sa-prijateljimaBikram jogu je osnovao Bikram Čouduri (vidimo ga na slici sa dvoje vežbača) je „vrela joga“ u kojoj se prostorija zagreje na 30 – 40 C pa se uz intenzivno vežbanje dobije i efekat saune. Ta joga se vežba u serijama od kojih je najpoznatija tkzv Početna serija koja ima 26 položaja i dve vsrte disanja.

AŠTANGA JOGA

Najčešće je to Vinjasa joga

Vrste-joge-Astanga-joga-DzoisZnate, to sa jogom zna biti vrlo zapleteno jer je teško uhvatiti šta od čega potiče koje šta započeo i šta je ko kako nazvao. Dakle, kada smo govorili o Patanđaliju i njegovom sitemu „joge osam udova“, tada je bilo reči o dve hiljade godina starom sistemu joge koji se zvao Aštanga joga. Kada se danas kaže „aštanga“, najčešće se misli na Aštanga-Vinjasa jogu.

BAKTI JOGA

Posvećenost oslobađa

Vrste-joge-Bakti-joga-prostrationTo je joga traženja puta ka Bogu putem potpunog posvećenja. Potpuno posvećenje i predanosti Bogu („Neka bude volja tvoja“) i prepoznavanje Božanskog u svemu, jeste put bakti joge. Ta se posvećenost izražava meditacijom, pevanjem mantri i bađana (duhovne pesme) i sledbenici te joge (bakte) nastoje živeti što je moguće više u srcu a što manje u umu, sa nepodeljenom verom i potpunom pažnjom ka Gospodu.

KARMA JOGA

Nesebično služenje

Vrste-joge-Karma-joga-Ponuda-NebuOvu vrstu joge neće te naći da se podučava u nekom joga centru. To nije joga koja se vežba u sali. Ipak je spominjemo jer je rad bez iščekivanja rezultata jedan od moćnih načina duhovnog rasta. To je joga koja se primenjuje stalno i svugde, to je joga delovanja. Njome sledbenici predaju svoj ego Bogu. Ona je usmerena i čoveku i životinjama i bilju.

ĐNANA JOGA (Jnana yoga)

Joga znanja

Vrste-joge-Joga-znanja-(Jnana-yoga)-Adi-shankaraJoga „znanja“, tj, uvida i razlučivanja je contadictio in adjecto jer se dešava „u glavi“, u umu a ne u telu ali je i ona bitna jer je „razumevanje preduslov posvećenosti“. U Bagavat Giti (Bhagavad Gita) “Krišna kaže da se đnana sastoji od pravilnog razumevanja „polja aktivnosti“ (kshetra) tj. tela i „znalca polja“ (kshetra-jna) tj. duše. Kasnije Krišna podvlači da duhovni tragač mora razumeti razliku između to dvoje.

Pages

Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.