Kategorija:
~ Ono što se ne skuva izvan tela, mora da se (s)kuva u telu ~
Mislim da je krajnje vreme da se razmotri taj mit o sirovoj hrani. Pokušaću da to učinim iz ugla gledanja da je hrana najbolji lek. Korićenje lekova i – u manjoj meri – čajeva su samo jedan vid lečenja i možemo ih primenjivati dok nas ne stignu nuzefekti. Međutim, hrana je nasigurniji način lečenja jer jedemo svaki dan i to celog života. U tome je veličina Hipokratove maksime „da nam htrana bude lek i da nam lek bude hrana’. Zato kada jedemo ono što je dobro za nas, održavamo dobro zdravlje i lečimo se; lečenje hranom je holistički pristup zdravlju.
E, iz mnogih razloga danas sedam od deset ljudi ima slab metabolizam. To je pre svega zbog masne, presne, procesuirane i „hladne’ hrane što u kombinaciji sa stresnim načinom života dovodi do sporog metabolizma koji opet stvara preveliku kilažu, holeseterol i razne bolesti.
Kako izbrati koju hranu jesti, koja hrana da ti bude lek? Za tačan odgovor na ovo pitanje je vrlo zanimljiva videti razliku u pristupu hrani na Zapadu i na Istoku. Nutricionizam Zapada je opsednut „super hranom’ koju bi onda svi trebali jesti, dakle, nezavisno od tipa čoveka. Nutricionisti, a i svi mi, smo prepuni znanja o proteinima, šećerima, vitaminima, mineralima i svemu tome a ne vodimo računa kom tipu čoveka pripadamo. Nećemo sada imati vremena da ulazimo u tipove čovek prema Ajurvedi ili Kineskoj tradicionalnoj medicini ali ćemo ovde dati simptome slabog metabolizma:
• Osećaš nelagodnost u stomaku posle jela
• Proveri jezik ujutru i vidi da li imaš otiske zuba sa strane jezika (vidi sliku)
• Da li ti je posle stolice potrebno da upotrebiš više od jednog listića toalet papira?
Ako imaš te simptome, trebaš preduzeti sledeće korake:
• Smanjiti ili ukinuti hladna pića i hranu
• Jesti više kuvane nego presne hrane
• Piti kafu i/ili čaj na pun a ne na prazan stomak
• I izbegavati „hladnu’ hranu. Ovo je možda nov koncept za neke od vas pa da kažem par reči. Hladna (jin) hrana je ona koja raste na manje sunca, koja je slana, nemasna, bogata kalijumom, sočna i vlažna. Na primer: banana, grejpfrut, ananas, jabuke, kruške, lubenica, paradajz, krastavac, jagode, rotkvice, brokoli, karfiol, tikvice, mahunarke, ječam, jogurt, belance, so, itd, itd.
Već hiljade godina čovek jede kuvanu hranu i propagiranje sirove hrane bez obzira na tip čoveka ide na ruku samo prodavcima knjiga o sirovoj hrani.
Ono što je blagoslov sirove hrane to su – enzimi. Njih ima jako puno vrsta i nalaze se u svežoj, sirovoj hrani i oni su zaista „činioci života’. Ima ih najviše u svežim klicama ali to ne znači da trebamo jesti samo sirovu hranu ili samo klice. Možemo, ako nemamo ni jedan od gorenavedenih simptoma.
Jako je važno da oni koji propagiraju sirovu hranu, provere na sebi – iskreno i bez predrasuda – da li se dobro osećaju; da provere ne da li nisu bolesni, nego da li su ZDRAVI (zdravlje nije odsutvo bolesti). Ukoliko im takav način ishrane nije doneo celovito i vibrantno zdravlje, onda bolje da ispitaju mogučnost nekih prilagođavanja.
Opasno je zbog ega zavaravati i sebe i druge.
Što se mene tiče, jako volim voće i jedem ga sveže ali povrće više volim kuvano, tako da sam spontano našao ravnotežu. Pošto sam i proizvođač svežih klica, jedem ih svakodnevno ali se ne hranim njima
Jogif