Nikada više dijeta - EPILOG

750Aa-Nikada-vise-dijeta-epilog-logo-jogifUkoliko ste došli do kraja ove knjige NIKADA VIŠE DIJETA, za vas zaista ima nade. Oni koji su odustali negde na putu, ti će morati sačekati neki drugi život ili neku veliku patnju da ih probudi i natera na promenu, na okretanje prema unutra.

Pretpostavljam da je većinu iznenadilo u kom pravci je krenula ova knjiga. Ukoliko vam još nije blisko da je okretanje sebi jedini put koji nekuda vodi, i to ne samo onima koji imaju poteškoća sa jelom nego i svakom drugome, onda će vam nakon primena tehnika koje ste dobili to biti očigledno.

Primena (podvlačim primena) a ne učenje, doživljaj a ne slaganje znanja, će doneti promenu. Ona se neće desiti za jedan dan, pa ni za jedan mesec. Ovaj paket u sebi nosi „opasan virus', pozitivni virus buđenja. To je opasan virus za ego jer protiv tog virusa nema leka i završava se smrću - ega. Virus će sada raditi u vama na reprogramiranju vašeg stava prema sebi, svetu i Bogu. Brzina kojom će se revolucija u vama dešavati, zavisi od vas.

Mi imamo mali uticaj na spoljni svet, vrlo malo možemo menjati spoljni prostor ali smo potpuni gospodari unutrašnjeg prostora. Znam da će vam um (ego) reći vidi ovo ili ono šta (mi) se dešava, ali to su njegove zamke. Vi ste jedini odgovorni za stanje u unutrašnjem prostoru. Zato budite kao lotosov cvet koji jeste u vodi ali voda nije u njemu. Budite kao čamac koji jeste na vodi ali voda nije u čamcu, ne dopustite da spoljni svet ulazi u vas. Niko i ništa vas ne može povrediti ako vi to ne dozvolite.750Ab-Nikada-vise-dijeta-epilog-GAP-jogif

Duhovni rast (buđenje) je proces prihvatanja onoga što jeste. U tome je suština molitve „Neka bude volja Tvoja...'. Ali prihvatanje nije odobravanje. Vi ne možete odobriti, recimo, koliko kilograma sada imate. Ali morate prihvatiti da je činjenica ovoga časa. Negiranjem ne možete nikuda stići. To kako izgledate ovoga časa sada JESTE. Odbijanjem da to prihvatite, to dobija snagu. Ta negativnost nema svoje sopstveno postojanje nego joj ti daješ svojim odbijanjem. A sa druge strane prihvatanjem postajemo jedno sa tokom Života, postajemo ono što smo oduvek i bili: Život sam.

Iza svakog prihvatanje uvek sledi blagoslov. Prihvatanjem prestajemo praviti neprijatelja od svoje stvarnosti i svakodnevnih okolnosti. Svi stresovi su uvek ne prihvatanje onoga što jeste. Prinudno jedenje je samo jedna od posledica tog stresa. Moraš otkloniti uzrok.

Ali prihvatanje nije samo intelektualno, samo glavom, nego je to doživljaj, to je prisutni udah i izdah, to je opuštanje ramena, to je duboki udah i dugi izdah zatvorenih očiju. Prihvatanje se dešava samo u potpunoj prisutnosti. E, to ego ne može da podnese: prisutnost je njegova smrt jer u tim trenucima prisutnosti nema misli a kada nema misli - nema uma, nema ega. Zato će vam um odmah početi šaputati da su to sve gluposti, nastaviće da vam postavlja nedohvatljive ciljeve (da izgledate kao na naslovnoj strani modnog časopisa i sl.).

Ovo nije knjiga o mršavljenju, nego knjiga o sreći. Iluzija je da je sreća nešto što će se desiti u budućnosti. Ako sreću postavimo kao cilj u budućnosti, onda će uvek ostati u budućnosti (samo još da ovo i samo još da ono...). Sreća je SADA. Sreća je ono što jeste.

Kada započnete prihvatanje, osetiće te olakšanje. Nakon tolikih godina borbe sa sobom i svetom, odjednom, ah! mogu da se opustim. I ne samo da ćeš prihvatanjem naći taj mir neophodan za promenu i sreću, nego se prihvatanjem počnu menjati i spoljne okolnosti; počnu se menjati stvari koje se godinama ili čak decenijama nisu mogle promeniti. Iznenada će vam se - na neki sasvim neočekivani način - stvari početi rešavati. To je čudo i blagoslov prihvatanje.

I tada će vam, malo po malo, Život sve više izgledati kao – pozorište. Život i jeste pozorište. Zamislite da ste glumac na sceni i da tada – dok ste istovremeno na sceni – vi siđete u gledalište i posmatrate tu predstavu Života iz gledališta. E, virus duhovnog rasta će upravo tako da vas transformiše. Bićete tada i ovde i tamo: za vas na sceni je sve stvarno i zaista bitno a – istovremeno – gledano iz lože svesnosti, to sve nema veze, sve je samo igra. To sa važnima i nevažnima, sretnim i nesretnim, pobednicima i pobeđenima , dobitnicima i gubitnicima, debelima i mršavima – sve je samo predstava.

Zato sam i oznake knjige napravio kao da se radi o pozoričnom komadu.

750Ad-Nikada-vise-dijeta-epilog-dream-jogifNičega nema. Sve je ovo samo san. Ne postoji nikakav metod kojim možete u nekome času ustanoviti da li je to što se dešava san ili java. U svakom času se možete probuditi u nekoj svojoj mladosti i reći: „Bože, kakve sam gluposti sanjala, kao ja sam udata u nekom velikom gradu i imam sto kila' itd. Ne možeš nikako znati da li je nešto stvarno ili san jer sve jeste – san.

Naši životi su san Boga.

JogiF

Kategorija: 

Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.