Nos je za disanje, usta su za jelo

Nos je za disanje, usta su za jelo

 

Disanje kroz nosPre nekog vremena objavio sam obiman članak i „poklonio“ vrlo moćnu besplatnu zdravstvenu tehniku koja se zasniva na „Postu ili gladovanju“.

 

Sada vam dajem jedno učenje čija primena je takođe besplatna. Takve tehnike neće niko da nas uči i propagira jer od njih niko nema koristi; ni medicina, ni farmacija, ni lekari ni, proizvođači lekovitih sredstava, niti razni iscelitelji.... ne može se prodati.

 

Naslov ovog članka je, zapravo, staro jogističko učenje i nije jasno kako su ti stari jogiji došli do tih saznanja, ali današnji prosečni stanovnik ove Planete bi na to rekao: „Pa, šta?“

 

Međutim, iza toga jogističkog pravila stoji, pokazalo se ponovo i nedavno, jaaako puno mudrosti a (ne)primena toga pravila ima veliki uticaj na naše zdravlje, dobrobit i dugovečnost.

 

Pre svega, disanje na usta stimuliše isključivo simpatički nervni sistem. Simpatički nervni sistem (SNS) je jedan od tri dela autonomnog nervnog sistema, zajedno sa enteričnim i parasimpatičkim sistemima. Njegova generalna uloga je da mobilizuje telesne resurse pod stresom; da indukuje borba-ili-bežanje odgovor („fight or flight“). On je napetost, on je yang.

 

Sem toga, disanjem kroz usta punimo samo gornje sekcije pluća. Od takvog disanja suše se usta i umiru vrlo korisne bakterije koje žive u ustima.

 

Deformacije usled disanja na ustaVerovali ili ne dugogodišnje disanje na usta deformiše lice koje postaje sve uže, ne vide se jabučice, nos se krvi, krive se zubi, vilica se povlači ka nazad a oči dobijaju umoran izgled (vidi sliku, donji crtež). Gornji deo crteža prikazuje definiciju lica kod disanja kroz nos, gde imamo šire vilece, izražene jabučice, pravilan nos i zube itd.

 

Disanje kroz nos (sem što pročišćava, greje i vlaži vazduh, što svi znamo), međutim, stimuliše Parasimpatički nervni sistem (PSNS) koji je drugi od tri dela autonomnog nervnog sistema (ANS) i mogli bi ga nazvati: „rest and digest“. ANS je odgovoran za regulaciju unutrašnjih organa i žlezda, što se odvija podsvesno. Parasimpatički sistem je specifično odgovoran za stimulaciju aktivnosti do kojih dolazi kada je telo u mirovanju, što obuhvata lučenje pljuvačke, suza, varenje i stolicu. On je Yin.

 

Disanjem kroz usta uskračujemo svoje telo jednog veoma važnog elementa: azot monoksid (hemijska formula NO).

 

NOU vezi sa tim gasom, azot monoksid (ili azot oksid, NO), je vrlo zanimljivo da je on otkriven tek 1998. Naime, te godine Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju dobila su tri američka lekara. Pre njihovog otkriča, NO je bio poznat samo kao otrov (sadrže ga izduvni gasovi automobila, dim cigarete...). Ali otkriče trojice lekara je unelo revoluciju: taj gas ostvaruje komunikaciju među ćelijama (signalni molekul), naročito kardiovaskularnog sistema i usled njegovog prisustva opuštaju se i krvni sudovi i disajni putevi. Taj se gas stvara u nosu (i sinusima) i JEDINI NAČIN da dospe u krvne sudove i disajne puteve je – disanje kroz nos!

 

Svest o prednostima disanja kroz nos se sve više širi i na Internetu imate mnogo raznih pomagala za disanje kroz nos i/ili sprečavanje hrkanja a ljudi se snalaze i tako da vežu glavu (donju vilicu) nečim kako se usta ne di otvorila tokom noću ili lepe usta flasterima.

 

Manje je više

 

Često će te čuti savet da, ako ste pod stresom, dišete duboko. Međutim, ta bi strategija mogla imati suprotan efekat. Naime, kada smo pod stresom imamo tendenciju da dišemo sve brže, dublje i glasnije i najčešće kroz usta a ne dijafragmom.

 

Da bi ste izašli iz stresa, mnogo je bolja strategija disati prisutno, laganije, stomakom, kroz nos. Nos ima preko 30 funkcija i nervi u nosu su povezani sa hipotalamusom koji reguliše mnoge telesne funkcije. Jedna od najznačajnijih funkcija nosa je da proizvodi NO i da se taj blagotvorni gas unosi u pluća i da opušta glatke mišiće krvnih sudova i disajnih puteva. NO igra presudnu ulogu u homeostazi (balans, povratak na stanje pre promene).

 

NO i steriliše vazduh koji udišemo, otvara disajne puteve i omogućava da unesemo više kiseonika u pluća i telo.

 

Disanje kroz nos i mirnije disanje je odgovor na sve ove probleme. Normalan obim disanja je između 4 i 7 litara, što je otprilike 12 – 14 udaha. Klinička ispitivanja su utvrdila da astmatičari dišu 10 – 15 litara vazduha a oni sa biolestima srca 15 – 18 litara vazduha. To znači da je manje disanje znak dobrog zdravlja. I obrnuto, što više neko diše viće su šanse za bolest. Deo odgovora je u toleranciji na CO2; što je ta tolerancija veća – bolje je zdravlje.

 

Kada telo i mozak imaju normalnu toleranciju na CO2, disanje je glatko i tiho i nemamo neprestanu potrebu da se oslobodimo viška ugljen dioksida. Potreba za disanjem ne nastaje usled nedostatka kiseonika nego usled povećanje konventracije CO2 (ta povećana koncentracija povećava kiselost krvi i to je signal dijafragmi da pokrene udah).

 

Važnost ugljen dioksida (CO2)

 

Suprotno od popularnog mišljenja, CO2 nije samo „otpadni“ gas. Premda mi dišemo da bi smo se oslobodili suvišnog ugljen dioksida, vrlo je važno zadržati određenu količinu CO2 u plućima a za to je neophodan normalan obim disanja.

 

NosinaKada se izgubi prevelika količina CO2 kroz preterano disanje to dovodi do sužavanja disajnih puteva. Kada se to desi, imamo osećaj da nemamo dovoljno vazduha i prirodna je reakcija da počinjemo disati još intenzivnije.

 

Ali to izazaziva još veći gubitak CO2 što sužava krvne sudove još više. Na taj način se simptomi astme hrane sami sobom. Da bi se prekinuo taj začarani krug, potrebno je disati manje i to kroz nos.

 

Od dubokog disanja možemo dobiti vrtoglavicu a to je zato što kroz eliminaciju CO2 iz pluća dolazi do sužavanja krvnih sudova u telu (glavi). Dakle, što dublje dišemo, manje kiseonika se dotura u telo!

 

Preterano disanje i disanje kroz usta izaziva i hrkanje i apneu (zastoj u disanju) tokom sna.

 

Način na koji dišemo utiče i naše srce. Sportisti koji dobiju srčani udar su u vrhunskoj formi i ne spadaju u kategoriju ljudi koji bi trebali imati problema sa srcem. Međutim, sportisti dišu jako duboko i to može dovesti do srčanog napada. Kao što je bilo rečeno, usled prejakog disanja dolazi do gubitka CO2 što dovodi do smanjenja količine krvi u srcu. Rezultat je smanjenje količine kiseonika u srcu a koji je potreban za pravilan rad srca. Usled slabijeg dotoka krvi i kisenika dolazi do aritmije. Aritmija nastaje kada je puls previsok. U teškim slučajevima – srce može stati.

 

Disanje kroz nos i vežbanje

 

Vrlo je važno tokom vežbanja disati kroz nos. To nije uvek lako. Mi u jogi kažemo da se vežba samo dotele i toliko intenzivno dok možemo disati kroz nos. U drugim sportovima je to često teško postići ali se sa dosta vežbe može naučiti i primeniti u velikom broju vežbi. Moje je mišljenje da napustite vežbe koje ne možete raditi dišući kroz nos. Od takvog vežbanja imate više štete nego koristi.

 

Disanje i sport Evo nekih prednosti disnja kroz nos tokom vežbe:

 

  • Kada dišemo kroz nos angažujemo svih pet režnjeva pluća a ne samo gornje sekcije kao kada dišemo kroz usta.
  • Donji režnjevi se takođe pune krvlju uz pomoć gravitacije i imaju veću količinu krvi i stoga bolje pročišćuju krv od otpadnih materijala (CO2, otrovi, para itd).
  • Disanjem kroz nos jačamo dijafragmu i povećavamo kapacitet pluća na duge staže.
  • Disanjem kroz nos masiramo želudac (preko dijafragme) i to pomaže sprečavanju i lečenju žgaravice.
  • Kada dišemo kroz nos ceo grudni koš se širi i tako masiramo srce i pluća.
  • Disanje kroz nos povećava proizvodnju azot monoksida (NO), koji opušta krvne sudove i disajne puteve.
  • Takvo disanje smanjuje puls i ritam disanja
  • Pojačava Alfa moždane talase
  • Disanjem kroz nos imamo kraće vreme oporavka.

 

Jedna vežba tihog disanja

 

Pre više godina sam na mojoj stranici obajvio tehniku „Tihog disanja“ (moj naziv). To je, zapravo Patanđalijeva tehnika (Patanđali, „otac joge“). Začudo tu tehniku skoro niko podučava, koliko ja znam.

 

Evo sada dajem tu tehniku malo modifikovanu za potrebe ove teme:

 

  • Stavite jednu ruku na stomak a jednu na grudni koš. Pokašajte disati stomakom tj. da se samo stomak pomera da grudni koš ostane nepomičan.
  • Zatvorite usta i dišite samo kroz nos. Fokusirajte se na dah. Osetite svežinu udaha i toplinu izdaha.
  • Lagano smanjujte obim disanja do tačke kao da skoro uopšte ne dišete. Uočičete da dah postaje jako tih. Najvažnije je da sada stvorite lagano „glad za vazduhom“. To jednostavno znači da se akumulira ugljen dioksid i da mozak šalje signale dijafragmi da udahne.
  • Posle tri, četiri minuta „gladi“ počinjete osetiti dobrobiti akumulacije CO2, kao što su porast telesne toplote i dotok pljuvačke. Toplina je dokaz bolje cirkulacije a pljuvačka je dokaz da se aktivirao parasimpatički nerni sistem, što je vrlo bitno za smanjenje stresa.

 

„Glad za vazduhom“ treba da bude vrlo blaga a ne stresna. Ako dođe do stresa, prekinite vežbu na desetak sekundi i nastavite ponovo. Ova vežba smanjuje i krvni pritisak. Primetiće te, takođe, da vam se nos pročišćava (otvaraju vam se nosnice).

 

Ponekada ne možemo disati kroz nos i pored najbolje volje. Jednostavno su nam nosnice zapušene. Za taj problem postoji jako stara jogistička tehnika koja se zove Jala neti i toje zapravo ispiranje nosa toplom slanom vodom uz pomoć jednog specijalnog lončića za ispiranje. O toj tehnici i lončiću možeš više saznati OVDE.

 

U sledećem članku, kroz nekoliko dana, poklanjam vam još jednu besplatnu zdravstvenu tehniku – nedisanje!

 

 

Jogi Faba

Kategorija: 

Uključi u slideshow: 

da