Kategorija:
Ovo je verovatno najstarija tehnika ‘sedeće’ meditacije i pripisuje se Budi. Sama reč znači ‘položaj za viđenje, uvid’. Ona je i najlakša i najteža. Kada otpočnete primenu, videćete zašto 
.
Evo kako smo Ošo i ja pokušali da vam ukratko predstavimo ovu drevnu tehniku: Tiho sedeći, samo počni da pratiš svoj dah. Nije na tebi da išta radiš u vezi njega. Nije na tebi da menjaš naćin disanja, nije na tebi da udišeš niti izdišeš. To nije kao joginska pranajama, gde ti počinješ da manipulišeš dahom; to nije to. Ti uopšte ne diraš dah – dopuštaš njegovu prirodnost, njegov prirodni tok. Kad izlazi ti ga pratiš, kad ulazi ti ga pratiš. Nađi udobno mesto da sediš 20-tak (napredni mogu i 45 do 60) minuta. Pomaže ako sediš u isto vreme i na istom mestu svakog dana, i to ne mora biti tiho mesto. Eksperimentiši dok ne nađeš situaciju u kojoj se najbolje osećaš. Možeš da sediš jednom ili dvaput dnevno, ali nemoj da vežbaš barem sat vremena posle jela ili pre spavanja. Važno je sedeti uspravnih leđa i glave. Oči bi ti trebale biti zatvorene a telo što je moguće mirnije. Možeš pomoći stolica ravnog naslona ili bilo kakav aranžman jastuka ili neko mesto u prirodi.
Nema posebne tehnike disanja; obično, prirodno disanje je dobro. Vipasana se bazira na svesnosti daha, tako da bi trebalo pratiti dizanje i spuštanje svakog daha, gde god se doživljaj najjasnije oseća – u području nosa ili trbuha ili solarnog pleksusa. Vipassana nije koncentracija i nije cilj neprestano pratiti dah svo vreme. Kad se jave misli, osećaji ili oseti, ili kad postaneš svesan/a zvuka, mirisa ili povetarca izvan, jednostavno dopustite da pažnja ode k njima. Što god se pojavi se može gledati kao oblaci koji prolaze nebom – niti se kačiš niti odbijaš. Posmatraš misli koje prolaze kao neki voz; posmatraš vagone ali ne ulaziš ni u jedan. Ipak, kada god postoji izbor što posmatrati, vrati se na svest o disanju. Zapamti, nije poenta da se dogodi nešto posebno. Nema ni uspeha ni neuspeha. Ne postoji ništa da se shvati ili analizira, ali se mogu pojaviti uvidi o bilo čemu. Mogu se pojaviti razni glasovi, slike, vizije, muzika… Pitanja i problemi se mogu videti kao načini za uživanje ako se za njih ne kačiš. 
Onda se opet vraćaj disanju, diši ovde i sada. Ne možete disati sutra i ne možete disati juče, dah je uvek sada.
I da se vratim misli sa početka da je ta tehnika i najlakša i najteža. Naime, za uspešnu primenu ove tehnike (a to je i osnova Svesnosti) treba da imaš uključena ‘dva uma’: jedan koji posmatra (dah ili misli) i jedan koji posmatra tog koji posmatra! Znam da zvuči nemoguće ali – nije. Probaj samo da svo vreme vežbaš kontrolu da li si ‘zakačen/a’ na tok misli i mentalnih zadržaja ili nisi. I to je to.
Ošo i Fabijan