Ne budi slab/a

644a-Ne-budite-slabi-jogifNe znam da li primećujete 'ubrzanje' vremena i da li se povremeno (ili pretežno) osećate onemoćalo. Meni se čini da je to u vezi sa 2012. To mi se čini, ali sigurno znam da je izbor naš: snaga ili slabost - sami biramo.

Da bi smo otkrili šta je i gde je slabost, moramo prvo videti šta je snaga. Snaga nije neko oružije kojim rušiš sve pred sobom na svome putu, niti je to moć potiskivanja onoga što misliš loše o sebi kako bi dosegao/la nešto što niti jesi niti ćeš biti. Nije ni novac, imovine, status ili neka druga materijalna zamena. Bezbroj bogatih sede usred svog bogatstva nemoćniji nego većina 'običnog' sveta. Snaga je nešto što pronalazimo jedino okrenuti prema unutra, u odnosu sa samim sobom.

A kako mi to 'gubimo snagu'? To se ne dešava u jednom udarcu, u nekakvom dramatičnom doživljau (može da se desi ali to nije sada tema). To je, naprotiv, proces koji nam izvali snagu polako a da skoro ni ne primećujemo. I ne samo to, mi to radimo sami i namerno i - 'uživamo' u tome. Zašto? Pa zato što je 'slabost' tako lak put popularnosti, način da budemo prihvaćeni i zaštićavani.

Znači, gubiš snagu kada udovoljavaš drugima kao bi se bolje 'uklopio/la', kada slediš mišljenje mase, kada dozvoliš da su drugi važniji od tebe...

Tako ti se učini 'milo' ili 'prigodno' da sediš skromno u uglu, držeći se opšteprihvaćnih mišljenja, ili prepuštajući sve odluku bračnom drugu kako bi se očuvao 'mir'. Međutim, na takav način gubiš snagu neprimetno, malo po malo i tako gubiš osećaj samopoštovanja. Da, da, znam, znam, već ste 'zavapili' da bi suprotno bilo samo jačanje ega. Tačno. Ali ego mora prvo da sazri da bi mogao da trune (moraš prvo postati 'neko' da bi mogao postati 'niko'). I još nešto: ove duhovne imaju drstično drugačija značenja obzorim u kojoj ste životnoj fazi, da li ste u fazi ekspanzije (do recimo do 50te ili ste u fazi kontrakcije, posle 50).644b-Ne-budite-slabi-dugme-jogif

Ovako ili onako, prestani 'izigravati slabost' jer se ona počinje ostvarivati. Lažna skromnost je isto ego, samo okrenut naopačke.

Kada počneš tako da 'grickaš' svoje samouverenje, samo je jedan korak do – žrtve. Počinješ da se uživljavaš u to da 'ne vrediš ništa' i tu svoju patnju počinješ pretvarati u 'vrlinu', postaješ mučenica/ik, predaješ se 'nesebičnom bolu'.

Većina 'žrtava' se zapravo 'dobro' oseća brinući svo vreme i dopuštajući da ih maltretira bračni drug, deca, kolege i osećaju se kao da su 'zaštićeni' tom svojom žrtvom, a zapravo je potpuno obrnuto: žrtva biva sve slabija i slabija.

Izbor je opet tvoj: ili ćeš nastaviti slabiti sve više ili ćeš obrnuti smer ka sopstvenom razvoju.

Ljudska bića su jedina bića na Zemlji koji ne sazrevaju automatski. Kuće ili mače će samim protekom vremena izrasti u psa ili mačku. Ali svet je puno ljudi koji su zastali sa razvojem negde u detinjstvu, bez obzira koliko su stari. Kada je u pitanju čovek, odrastanje je – odluka. Odrasti znači postići nešto, to traži snagu i postaje lična snaga.

Da se to dosegne potrebne su godine ili decenije, ali sve počinje uvidom u sopstveno središte, okretanjem prema unutra. Počinje učenjem da osetimo da smo živi iznutra, da postojimo. To nije misao (nije misao!), to je – doživljaj. I nemoj samo pročitati ovaj članak nego ga i primeni. Probaj. Tek kada se počeneš okretati tom sopstvenom centru, postaješ autor sopstvene priče, prestaješ biti žrtva: od objekta, postaješ subjekt Sudbine.

644c-Ne-budite-slabi-uvid-jogifKada jednom postaviš to sopstveno središte za svoj cilj, put će početi da se odvija pred tobom: počinje buđenje. Bude iz početka tu dosta tumaranja jer svi imamo neznanja i nedoraslosti. Ali u nama postoji originalna inteligencija i slobodna volja da je sledimo: svakog časa se možeš odlučiti za ono što je dobro za tebe ili ono što nije. U Indiji se pravi razlika između dharma i adharma. Dharma je sve što prirodno podržava Život: sreća, istina, dužnost, vrlina, divljenje, obožavanje, nenasilje, zahvalnost, samopoštovanje, Ljubav. Sa druge strane, adharma su izbori koji idu kontra Životu: bes, nasilje, strah, kontrola, dogmatisam, skepticizam, predrasude, loše navike, netolerancija i nesvesnost (odsutnost) uopšte.

Za ovu našu priču, dharma je prava snaga. Ona te sa lakoćom podržava. Ono što treba da činiš je da pošteno pogledaš u svakodnevni život i izbore koje činiš. Vidi kako da uvećaš dharma izbore a umanjiš one adharma.

Ali kako? Pa, ništa od ovoga što smo pominjali se ne može ostvariti bez upliva Milosti (nazovimo tako tu Višu stvarnost). Ostavimo na čas po strani religije i Boga. Naime, postojanje i najkraćih trenutaka Svesnosti u nama nam omogućava povezanost sa Konačnom svesnošću koja stvara i podržava Život, rast, kreativnost i inteligenciju. Ništa od toga se ne dešava slučajno niti je privilegija retkih srećnika.

Metaforično gledano, zamisli da si uhvaćen/a u mreži. Sve mreže imaju rupe i zamisli da nađeš jednu i pobegneš kroz nju. Recimo, maltretirana supruga nađe 'rupu' kroz to da nauči slikati. I tako ona može doći do zaključka (umesto: 'ne mogu ništa') da sigurno vredi nešto kada je u stanju napraviti tako lepu stvar. Ili počni vežbati jogu. To je najcelovitiji sistem za rad na sebi. Kada vežbajući naučiš prisutnost, posmatranje sebe, tela, daha i to prenes posle na svakodnevni život, uvidiš da je muka samo u umu. Da ti u Sadašnjem trenutku ništa ne fali.

Takve 'rupe' za izbegavanje zamki života postoje skrivene u svesnoti i sadrže naročito:

Kreativnost: Pokušaj da traganjem odeš iza očiglednog i svakodnevnog. Menjaj svakodnevne navike, radi stvari drugačije. Pokušaj, recimo, buditi kreativnost buđenjem trećeg oka. To donosi jasnoću 'viđenja'.

http://www.youtube.com/watch?v=wAyT4oc7uSc

Inteligencija. Pusti neka te intuicija vodi; pokušaj da ne donosiš odluku nego pusti da se ona 'sama donese'. Pusti. Reci: 'Ne znam'. Tada uklanjaš sa puta toga što misli da je pametan (um) i ostavljaš prostor inteligenciji samog Života da nalazi rešenja

Ljubav i saosećanje. Otkrij da si u stanju da oprostiš. Zapravo da moraš oprostiti zbog sebe a ne osobe koja te povredila, da moraš oprostiti kako bi mogao/la nastaviti svoj život. Mržnja je ubistvo sebe – sobom. Pokušaj da mržnju zameniš saosećanjem. Smekšaj. Prihvati ljude kakvi su. To je Ljubav.

Skok. Iskoristi svaki 'Ah! momenat' da osetiš 'otvaranje Neba'. Ti uvidi su skokovi na više nivoe Svesnosti.

Posvećenost. Uoči kako je Život pun čuda. Oseti da si nešto mnogo veće nego samo to trošno telo i misli i emocije u njemu. Iz te tačke možeš videti, osetiti svoje posebno mesto u Univerzumu i otkriti razloga dubokog poštovanja sopstvene egzistencije.

A kako bi se sve ovo moglo nekom tehnikom primeniti? Pa, tako što kada god osetiš slabost, okreneš se prema unutra i posmatraš (bez mentalnih komentara) odakle ta slabost dolazi (iz nogu, stomaka, srca, daha...) i tako posmatrajući osetiš da se slabost gubi i postaje - snaga. To je alhemija Svesnosti.

I tako kroz izbegavanje 'zamki' svakodnevnog života u spoljnom svetu, ti zapravo otkrivaš ko si stvarno ti. Tako otkriješ da je okretanje sebi i pronalaženje Tišine u sebi isto što i Božansko u tebi i da je to pravi Izvor tvoje neiscrpne snage.

JogiF

Kategorija: 

Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.