Kategorija:
Čuvena postavka „Mislim, dakle, postojim‘ francuskog filozofa Rene Dekarta (René Descartes 1596 – 1650), koja je postala fundamentalni element Zapadne filozofije je – netačna. Mudri Rene je pomislio da je dosegnuo središte Bića, a jedva da je prišao do predsoblja. Postojanje je okean, a mišljenje je samo pena na talasu…
Dekart je, naime, metodom sumnje eleminisao sva saznanja do kojih su ga mogla dovesti čula, i tako eleiminišući jedan po jedan aspekt stvarnosti došao do mišljenja kao poslednje instance, kao sigurnog dokaza za postojanje. Znači, zaklučuje Rene, ako možemo sumnjati u sve što znamo o postojanju (Biću), u činjenicu da mislimo ne možemo sumnjati – jer očigledno mislimo – i to je za njega bio vrhunski dokaz postojanja, Bića.
A da se upitamo šta je sa „postojanjem’ u onim trenucima kada ne mislimo? To su, u svakodnevnom životu, oni „Ah! momenti’ kada nam usled oduševljenja ili šoka stane um; rekli bi smo „stane dah’. Inače, uvek kada stane dah, stanu i misli. Postojanje bez misli je stanje u koje se namerno dovode milioni ljudi i to se zove: meditacija. Mir se nalazi između dve misli. Ispalo bi se da meditanti ne postoje, da mir nije moguć.
Znači, po Dekartu, veliki deo našeg života mi ne postojimo. Glupost.
Ili da se upitamo da li postoje životinje za koje smatramo da ne misle (ne važi za mačka na slici jer, očigledno, misli, hahaha). A šta je sa biljem, stenjem…
Zanimljivo je kako je meni tu dilemu razrešio „glas’: tokom jedne radionice koju sam držao u Zemunu, „dođe mi anđeo u snu i reče govoreći’: „Dekart Tolle‘. Rene Dekart postoji (postojao je) a postoji i duhovni učitelj Ekart Tolle. Međutim, ne postoji Dekart Tole. Dekart tvrdi „mislim, dakle, postojim’ a Tole tvrdi „dok misliš, ti ne postojiš’. I tako je „glas’ u meni to spojio i razrešio: „Dekart Tole’, ime neke osobe, celina. Dakle, i jedno i drugo je deo organske celine, i materija i duh i mišljenje i postojanje/nemišljenje, i „čardak na nebu i čardak na zemlji‘….
I sada, zašto ja pišem ovaj članak? Da bih pokazao da sam pametniji od Dekarta? Pa, ima i toga, hahaha! Šalu na stranu, ta postavka Rene Dekarta je kamen temeljac Zapadne civilizacije. Mišljenje je time postalo osnova na kojoj se ta civilizacija gradila; 
Zahvaljujući mišljenju/znanju smo dosegnuli nezamislive tehnološke napretke i komfore… Mišljenje zaista stvara svet. Ali kakav? Postigli smo takav napredak, da smo skoro uništili Zemlju. Ili ćemo menjati način mišljenje/svesti ili nas neće biti: pa bi se Dekartova teza mogla ostvariti u svom neočekivanom obliku: „Mislim, dakle, ne postojim’, ili „Nastavim li da mislim, neće me biti’.
Mišljenje je jedan (niži) oblik Svesti a nemišljenje/postojanje je drugi (viši) oblik Svesti. Ova 2012., tj. godine oko nje, je transfer iz jednog u drugi oblik Svesti, duhovni rast iz nižeg u viši način Svesnosti.
Svako svojim stanje Svesti utiče na stanje ukupne Svesnoti čovečanstva. Jedni izgubljenošću u mislima i emocijama koje ih prate (krivice, strahovi, agitacije….) a drugi Tišinom. Ne može da ne utičeš, da ne doprinosiš stvaranju ovakvog ili onakvog sveta. Tvoje buđenje i buđenje Planete, stvaranje Nove zemlje je – jedno isto!
Svet se može promeniti samo iznutra.
JogiF