Uvod u školu buđenja

Da li ti se desilo da ti je DOSTA SVEGA, kada je sve oko tebe postane tako nepodnošljivo i kade se čini da nigde nema izlaza? To bi mogao biti trenutak uvida, to je trenutak kada bi se moglo shvatiti da je sva patnja (bila) ilizija, kada usred strahova, nezadovoljstva i ludila zastaneš blokiran/a na pruzi i glas u glavi zaviče: DOSTA! Dosta borbe i plača i napora da se održiš na površini. I, kao beba posle strašnog plača, dok se jecaji smiruju, trgneš se još nekoliko puta, treptanjem ukloniš suze i kroz mokre trepavice gledaš u svet novim očima…To je tvoje Buđenje.

Shvatiš da je vreme da prestaneš da se nadaš i čekaš promenu ili da se sreća i sigurnost pojave same odnekuda iz daljine. Shvatiš da Princ na konju neće doći, da ti nisi Pepeljuga i da stvarni život nema uvek bajkoviti “happy end”. Shvatiš da “dug i sretan život” iz bajke mora početi od tebe i u tome procesu, u tome prihvatanju rađa se mir.

Počneš da se budiš saznanjem da nisi savršen/a i da te neće uvek svi voleti, ceniti ko si i kakav/a si…i to je OK (svako ima pravo na svoje mišljenje). Počinješ da učiš važnost toga da voliš i poštuješ SEBE. Prestaneš da optužuješ druge za ono što su ti (ili ti nisu) učinili i shvatiš da je neizvesnost jedina na koju se možeš osloniti. Naučiš da ljudi ne govore uvek ono što misle, da neće uvek svi biti uz tebe i da se ne radi uvek sve i samo o tebi. I tako učiš da se oslanjaš na sebe i počinješ da stvaraš osećaj sigurnosti iz tog oslanjanja na sebe (“U se i u svoje kljuse” :-). Prestaneš da sudiš (“Ne sudi…”, Isus) i zanovetaš i počneš da prihvataš ljude onakve kakvi su i odjednom osetiš mir iz prihvatanja njihovih ljudskih grešaka, mir i ispunjenje praštanjem. Ne mogu vam opisati kakav mir i ljubav se rode kada jednom zauvek shvatite da nema idealne osobe i kada je prestanete tražiti (i tražiti greške u drugima).

Shvatiš da su većina tvog viđenja sebe i sveta rezultat poruka i mišljenja koja su ti usađena tokom odrastanja, da je tvoja slika sveta svim tim uslovljena. Počneš da prozireš sve gluposti kojima si nahranjen/a kako treba da se ponašaš, kako treba da izgledaš, koliko kila da imaš, šta se nosi a šta se ne nosi, kakav auto treba imati, kojim bi se poslom trebalo baviti, s kim bi se trebalo spavati, zašto se treba ženiti i imati decu i šta duguješ roditeljima. Vidiš da je tvoja ličnost, ego, zapravo društvo (porodica, država, crkva) useljeno u tvoju glavu.

Naučiš se otvoriti novom svetu i različitim pogledima. Počinješ drugačije da prosuđuješ ko si zapravo ti i zašto si ovde na zemlji (http://www.joga.rs/blog/kapi-rose/148-ko-sam-ja). Počinješ razlikovati ono što želiš od onog što ti treba i umesto usađenih vrednosti započneš slediti sopstvenu intuiciju. Odjednom shvatiš da je davanje jedino pravo dobijanje. Osetiš radost i snagu u stvaranju i doprinošenju životu, uvidiš da nije poenta šta će ti život doneti nego šta ti životu možeš dati. Prestaneš biti potrošač života i sveta koji samo trči za sledećim. Iz objekta počinješ postajati subjekt.

Naučiš da poštenje i integritet nisu zastareli nego osnova na kojima moraš zasnivati život, da je to tlo po kojem gaziš. Shvatiš da ne znaš sve i da nije tvoj posao da spaseš ceo svet. Počneš uviđati da trebaš menjati sebe i da se u toj promeni menja i spoljni svet, da ne vidiš svet kakav je nego da vidiš svet kakav/a si. Uočiš razliku između krivice i odgovornosti i vidiš značenje u postavljanju granica i značenje da se kaže NE. Shvatiš da sam biraš veličinu krsta kojeg ćeš nositi.

Pa naučiš o ljubavi; uočiš da postoji i romatična i porodična ali i Božanska ljubav (http://www.joga.rs/blog/kapi-rose/183-ljubav-to-sam-ja). Naučiš kako voleti, koliko dati u ljubavi a i kada je dosta davanja i kada treba da odeš. Naučiš da ne projektuješ svoje potrebe i traume u vezu. Shvatiš da nećeš biti ni lepši/a niti pametniji/a niti važniji/a ako sa ovom ili onom osobom, niti sa detetom koje nosi tvoje ime. Naučiš gledati na veze šta one zapravo jesu a ne šta bi ti voleo/la da one jesu. Prestaneš pokušavati da kontrolišeš ljude, situacije i rezultate. Shvatiš da se i ljubav menja i raste isto kao i ljudi.

I shvatiš da nemaš pravo tražiti ljubav baš kako ti hoćeš. Shvatiš da samoća nije usamljenost, da samoća može biti divna i da ne moraš biti u vezi po svaku cenu. Gledajući u ogledalo prihvatiš da više nikada nećeš nositi farmerice br. 32 i prestaneš se boriti sa svojom slikom u glavi. Prestaneš, takođe, da se trudiš da guraš svoje emocije u stranu i pod tepih. Naučiš kako da ih prihvataš i kako da ih “posmatraš” i uvidiš da nisu “tako strašne”. Uvidiš da život nije samo radost nego da se može podnositi i nositi bol, slaviti život u svim svojim manifestacijama.

Shvatiš da zaslužuješ da budeš tretiran/a sa ljubavlju, pažnjom i poštovanjem. I dopustiš dodir samo ljubavniku/ci koja/i će uvelićati slavu ljubavi. I naučiš da je tvoje telo stvarno tvoj hram. Da je ono tvoj najbliži kontakt sa Univerzumom. I počneš da ga paziš i tretiraš sa poštovanjem. Počneš da se zdravo hraniš, da vežbaš i uzimaš više tečnosti. Naučiš da umor umanjuje duh i stvara sumnje i strah, pa dopustiš sebi više odmora i šetnje i vremena u prirodi. I kao što telu treba hrana, tako duši treba radosti i smeha. Jer radost je naša prava priroda.

Tada shvatiš da je naša prava priroda radost, zapravo Ljubav. Odjednom, prihvatajući svet i ljude kakvi jesu počinješ da ih voliš (“kao samoga sebe” Isus). Osetiš, nepogrešivo i neizbrisivo da si ti – Ljubav!

Shvatiš da u životu najčešće dobijaš ono što veruješ da zaslužuješ i da je život zaista ispunjenje sopstvenog proročanstva. Uvidiš da postaneš ono što misliš i da Univerzum nema neki poseban cilj i sadržaj izvan onoga što tvoje misli i Svesnost u njega stave. Vidiš da se misli, želje i snovi ispunjavaju ako ih svesrdno ostvarujemo. I naučiš da se raduješ Putu jer Put je cilj.

Naučiš da je najveći strah, strah od – straha. Naučiš da posmatranjem tog straha on počinje da se topi, da je nesvesni strah smrt a svesni strah život. Tako naučiš da se okreneš i pogledaš strah u oči. Vidiš da život nije uvek fer ali da je suština tkzv. “zla” čovekov ego (“Sve je taština, taština nad taštinama” Knjiga propovednika).

Učiš da su negativne emocije kao bes, zavist i uvređenost samo nedostatak ljubavi, saosećanja i praštanja i da ne smeju biti potiskivane jer truju i tebe i Univerzum, nego da trebaju biti “osvetljene” Svesnošću i pretvorene u snagu stvaranja. Naučiš uočavati izobilje oko sebe i osećati zahvalnost za sve što jeste, i za ono što imaš i jesi i za ono što nemaš i nisi. Umesto ponosa što imaš osetiš zahvalnost prema stvarima koje ti čine život lagodnijim i lepšim.

Malo po malo uviđaš da te je spoljni svet uvak izdavao i da se ispunjenju od spoljneg sveta ne možeš nadati. Okretanjem prema unutra započinješ svoje buđenje. Uvidiš da to što oduvek tražiš jesi, u stvari – ti, a da su sve ostalo bila i jesu samo sredstva. Traženjem onog što stvarno jesi započinje put “bez povratka”; kada jednom dobiješ “pozitivni virus” buđenja, započinje nepovratni proces ispunjenja tvoje jedine svrhe na ovoj zemlji – DA SE PROBUDIŠ. Da se probudiš iz te iluzije sveta koju ti daje um, da se probudiš iz te neprekidne mentalne larme, oslobodiš tog glasa u glavi – jer to nisi ti (vidi sliku kako um zamišlja mir :-)… Ti si Tišina koja nastane kada um stane (vidi sliku). Imaj te dve slike uvek u glavi kao podsetnik toga šta ti jesi (Tišina) a šta ti nisi (larma).

Buđenjem možeš najbolje pomoći sebi, svojim bližnjima i Planeti koja prolazi kroz vrlo kritičan period ovih godina.

U prilozima koji će (nedeljno) slediti dobijaćeš tehniku (jer znanja već imaš i previše ali ga ne primenjuješ) kako da to buđenje ostvaruješ jer je ono moguće samo SADA.

Kategorija: 

Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.