U mnogim tekstovima koje danas možemo naći u štampi i drugim medijima, pominju se razne vrste joge a koriste se i razni termini za iste stilove joge. Naravno da postoji samo jedna joga i, u najširem smislu, to su svi postupci koji nas vraćaju nama samima i vode nas ka ucelovljenju. I znajte da je joga praksa, vežba, doživljaj – ne teorija! Na žalost, ne možemo izbeći čitanje (pisanje), slušanje i gledanje joge i o jogi ali nikakva priča i/ili razmišljanje o njoj vam neće pomoći da je bolje razumete i izvučete njene bezbrojne dobrobiti. Um će vam, možda, stvoriti iluziju da se „bavite jogom“ ali da bi ste plivali morate skočiti u vodu. U svlačionici Joga Centra u Somboru sam napisao: „Svoje cipele i um ostavite ovde!“, drugim rečima: bavićemo se doživljajem a ne razmišljanjem o doživljaju.
Ukoliko se prvi put srećete sa nekim tekstovima o jogi, onda će vas sigurno iznenaditi i naslov i podnaslov. Većina početnika dođe na jogu zbog bolova u leđima ili vratu, glavobolje, nesanice, depresije i sličnih tegoba i iznenadi se da joga može pomoći da se takva stanja otklone ili ublaže ali i da je joga nešto mnogo, mnogo više. Često se po prvi put upitaju kakav je to glas u nama što neprestano nešto priča, žali se, strahuje i prevrće po prošlosti; kakve su to emocije koje nas tako preplavljuju oduzimajući nam snagu. I tako, malo-po-malo počinju uviđati da problem nije spoljni svet nego naše rekacije na njega; da taj nemirni glas u glavi treba utišati. To je joga.