Joga zaustavlja vrtloge misli

Ukoliko se prvi put srećete sa nekim tekstovima o jogi, onda će vas sigurno iznenaditi i naslov i podnaslov. Većina početnika dođe na jogu zbog bolova u leđima ili vratu, glavobolje, nesanice, depresije i sličnih tegoba i iznenadi se da joga može pomoći da se takva stanja otklone ili ublaže ali i da je joga nešto mnogo, mnogo više. Često se po prvi put upitaju kakav je to glas u nama što neprestano nešto priča, žali se, strahuje i prevrće po prošlosti; kakve su to emocije koje nas tako preplavljuju oduzimajući nam snagu. I tako, malo-po-malo počinju uviđati da problem nije spoljni svet nego naše rekacije na njega; da taj nemirni glas u glavi treba utišati. To je joga.

Onu definiciju u podnaslovu dao je veliki jogi Mahariši Patanđali još pre dve hiljade godina. Neka nam bude uteha da su i tada nekontrolisane misli u glavi bile problem, inače ne bi autor te “Biblije joge” stavio tu odrednicu na prvo mesto. Kada, uz pomoć joga položaja, vežbi, disanja i meditacije sredimo to mentalno “zagađenje” – telo će već samo da sledi. Svest je primarna.

Kao što sigurno znate, sama reč je imenica staroindisjkog jezika Sanskrit i vuče koren od glagola “juđ” koja znači: vezati, ujediniti, sabrati pa bi tako imenica značila: jedinstvo, sjedinjavanje, sažimanje, ucelovljenje.

Joga je jedan od najvećih poklona koji je svetu podarila monumentalna Indijska Civilizacija. Joga je nauka (preciznim postupkom dobijamo očekivani rezultat). Ali je i pogled na svet, način života, duhovna i telesna disciplina…. Joga teži harmoniji tela, uma i duše….jedinstvu individualne i Kosmičke svesti. Dakle, krajnji cilj joge je prosvetlenje, ostvarenje, spasenje ili kako god da se to zove u raznim tradicijama (“Istina je jedna – putevi su mnogi”, Jogananda). Zdravlje, dugovečnost, mladolikost i lep izgled su samo nuz-efekti joge. Ali dobro, do prosvetlenja ćemo se zadovoljiti i tim sporednim efektima.

Najstarije pronađene statue ljudi u joga položaju stare su preko 5000 godina i iskopane su u severnoj Indiji. Ta je veština prenošena sa učitelja na učenike a prvi potpuni zapis zove se „Joga sutra“ i napisao ju je već pomenuti lekar i lingvista Mahariši Patanđali.

Kroz kombinaciju raznih položaja (asane), disanja (pranajama) i meditacije, joga unapređuje naše fizičko, mentalno i duhovno blagostanje. Neke blagodeti joge se osete ubrzo nakon otpočinjanja vežbanja dok je za neka druga poboljšanja potrebno je više vremena.

Postoji više vrsta joge ali sve imaju isti cilj. Najviše praktikovana joga u svetu je Hata joga (Hatha yoga). Kodifikovao ju je u XV veku jogi Swatmarama u knjizi „Hatha yoga pradipika“ („Učenje o hata jogi“). Hata je sanskritska reč i sastavljena je od dve imenice: ha, što znači „sunce“ i ta što znači „mesec“. Ona uravnotežuje i sjedinjuje suprotne strane našeg bića predstavljene u levoj i desnoj polovini mozga, simpatički i parasimpatički nervini sistem, „muške“ i „ženske“ strane naše ličnosti. To je joga koja stavlja akcenat na fizičku aktivnost i kroz koju se unapređuje zdravlja, smiruje um i usporava starenje.

Popularnosti joge je naročito doprinelo to što se može raditi u svakoj životnoj dobi i praktične nezavisno od kondicije, telesne težine i stepena razgibanosti. Svako radi prema svojoj meri. Joga nije sport i nije takmičenje. Zatvorite oči i radite kao da ste sami u sali. Divota.

Dobrobiti Joge

1. Fizičke dobrobiti
   • Joga putem istezanja i uvrtanja bitno poboljšava cirkulaciju što doprinosi boljoj ishrani tkiva i čišćenju tela od od otrova i potrošenih tvari. Poboljšana cirkulacija utiče na usporavanja otkucaja srca i na smanjenje krvnog pritiska
   • Najočigledniji efekat joge je povećanje snage i pokretljivosti zglobova i elastičnost ligamenata.
   • Kroz pravilno i osvešćeno disanje, joga disanje povećava kapacitet pluća. Koncentracija na duboko disanje povećava alkalnost a smanjuje kiselost tela što povljno utiče na zdravlje kostiju i mišića i smanjjuje slabost, glavobolje i depresije.
   • Joga primetno ublažava bolove kao što su bolovi u leđima, artritis, migrene, glavobolje, menstrualni bolovi itd.
   • Joga je prevashodno orijentisana na preventivu bolesti, uči nas da volimo i čuvamo naše telo i jača nam imuni sistem, što sve doprinosi poboljšanju i održavanju ukupnog zdravlja.
   • Vežbajući jogu izgledamo i osećamo se mlađi nego što jesmo.
2. Mentalne i emotivne dobrobiti 
   • Popravlja raspoloženje.Tokom praktikovanje joge ubrzo primetimo da nam pogled na svet postaje pozitivniji a misli i introspekcije pozitivnije što doprinosi popuštanju anksioznosti, negativnosti i depresije. Generalno, joga nam poboljšava raspoloženje i čini nas boljim i sretnijim ljudskim bićima.
   • Smanjuje stres.Joga je najstariji poznati razvijeni sistem za rad na samome sebi. Joga položaji, disanje i meditacija su klinički dokazane metode za umanjenje stresa i njegovih posledica.
   • Unapređuje mentalne finkcije.Mnogi joga položaji popravljaju pamćenje i koncentraciju, te kooridnaciju i fine motorne funkcije.
   • Povećava samopouzdanje i samoprihvatanje.Praktikovanje uveće samopouzdanje naročito što joga nije takmičarski sport nego je individualna vežba koja nam omogućava da se fokusiramo na sopstvene mogućnosti i potrebe. Budući joga ispravlja položaj tela naše se sampouzdanje ubrzo vidi i pri hodu i inače.
3. Duhovne doborobiti 
   • Joga gradi svesnost o telu, osećanjima, svetu oko nas i potrebama drugih.
   • Unapređuje međupovezanost i međuzavisnost između tela, uma i duha.
   • Pomaže nam razvoju osećanja celovitosti i jednosti.

Tekstovi koje će te naći na ovim stranicama su plod mog dugodišnjeg bavljenja jogom i duhovnošću. U njima ima delova i iz drugih knjiga, web stranica, blogova, videa itd. Sve je to prerađeno u mojoj “mentalnoj laboratoriji” i dalo jedan novi proizvod. Već ste mogli videti da je pristup lak i veseo:

OZBILJNOST JE UVEK EGO, A BIĆE JE RADOST!
ZATO RADUJTE SE, UŽIVAJTE!