U prethodnom životu (do moje pedesete) sam stalno čekao nešto da se desi i završi (školovanje, posao, brak, deca, imovina....) pa da počnem stvarno da živim. A na tome putu ka „stvarnom životu“ (zapravo sreći), stalno su se pojavljivale neke prepreke. Tada sam shvatio dve stvari: 1. to „nešto“ neće nikada doći (jer nije u sledećem trenutku, nego u ovom) i 2. prepreke su takođe naš život, a da je samo pitanje našeg izbora kako ćemo na njih reagovati.....
....Započelo je p r i h v a t a n j e. A to je joga.
„Joga nije religija. Joga nije hinduistička, budistička, hrišćanska niti muslimanska. Joga je čista nauka kao matematika, fizika ili hemija. Joga je nauka i sasvim je slučajno što je hindus otkrio. Joga je čista matematika unutrašnjeg bića. Tako da jogin može biti hrišćanin, musliman, budista.
Učini nešto za sebe!
UPIS JE U TOKU!
Joga je radost.
Najkompletniji sistem za rad na sebi!
Šta god da ste – dobor ili loše - čuli, videli ili čitali o jogi – to nije bila joga. To što ste razumom saznali o jogi je samo misao, a joga je – doživljaj! Da bi se moglo znati šta nešto zapravo jeste, mora se probati. Možeš pročitati sve knjige na svetu o medu, dok ne probaš ne znaš šta je med. Tolike smo godine života proveli m i s l e ć i , da smo već uveliko poverovali da je mišljenje o životu takođe život. A nije. Odsjaj meseca na vodi nije mesec. Vreme koje ste proveli u mislima (i emocijama koje ih prate) uopšte nije život. Život je bio i jeste samo ono što se s v e s n o d o ž i v l j a v a .
Razlozi zbog kojih najčešće i krenemo u jogu su zdravlje, dugovečnost i dobar izgled (vidi moju anketu „Šta očekuješ od joge'). Međutim, to su samo nuz-efekti joge. Naš cilj je mnogo veći. Često ga nismo ni svesni. Taj skriveni cilj je upakovan negde u formulaciji da od joge očekujemo „mir'.
Ukoliko se prvi put srećete sa nekim tekstovima o jogi, onda će vas sigurno iznenaditi i naslov i podnaslov. Većina početnika dođe na jogu zbog bolova u leđima ili vratu, glavobolje, nesanice, depresije i sličnih tegoba i iznenadi se da joga može pomoći da se takva stanja otklone ili ublaže ali i da je joga nešto mnogo, mnogo više. Često se po prvi put upitaju kakav je to glas u nama što neprestano nešto priča, žali se, strahuje i prevrće po prošlosti; kakve su to emocije koje nas tako preplavljuju oduzimajući nam snagu. I tako, malo-po-malo počinju uviđati da problem nije spoljni svet nego naše rekacije na njega; da taj nemirni glas u glavi treba utišati. To je joga.