Vitamin D, poznat i kao „Sunčani vitamin“, je prilično „zapostavljen“ vitamin i to nas košta puno zdravlja. Dobio je svoje ime „vitamin“ jer su naučnici pogrešno smatrali da je to bio vitamin (vitamini su mali molekuli neophodni telu ali ih naše telo ne može stvarati). Međutim, to je zapravo prohormon koje naše telo proizvodi iz holesterola, reagujući na sunčeve zrake na goloj koži. Receptori koji reaguju na vitamin D se nalaze u skoro svom ćelijama našeg tela.
Bezbroj je dokaza kako neaktivnost ili odsustvo kretanja (dugo sedenje je najbolji primer) doprinosi, štaviše izaziva hronične bolesti, čak i ako ste vitki. Dugo sedenje je rizik sam za sebe za loše zdravlje i kraći život.
Postoje objavljena preko 10.000 naučnih članaka na temu kako dugo sedenje šteti zdravlju nezavisno od ostalih stilova života (zdrava ishrana, dovoljno sna i sl.).
~ Najbolji lek su odmor i post ~ Bendžamin Franklin
Prvo na čega sam se „spotakao“ pišući ovaj članak je koji termin da upotrebim za ovaj režim ishrane koji želim da predstavim i da promovišem. „Gladovanje“ mi se nije činilo baš najbolji naziv jer u sebi ima neki negativni prizvuk, kao nešto teško i paćeničko. Termin „Dijeta“ mi ne odgovara jer ne bih da dodam „1001“ dijetu na postojećih 1000. Ni naziv „Post“ nije baš najbolji jer je dosta potrošen i ima „religijsku konotaciju“ jer predstavlja neki sistem koji ta religija propagira kao baš najbolji, mada ja još nisam video zdrav religijski post.
Joga centar Sombor je zapravo moja rođena kuća i bašta na placu od 25ari (1/4 hektara tj. „pola jutra“) u centru Sombora. Ja sam rođen u toj kući i u njoj živim, eve, već 64 godine. Prilično sam identifikovan sa tom kućom i baštom (identifokovan je moj telo-um, ne i Biće) i to je nekako ovako: kuća je telo a bašta duša.
Zašto vam ovo pričam? Pa zato što ja neću da trujem „svoju dušu“ - a ni telo - pesticidima: dakle, kod nas u bašti se ništa ne prska pesticidima i ne koristi se veštačko đubrivo – sve je zaista organska proizvodnja.
Kako se to postiže? Tako što imamo nekoliko starih sorti voćaka koje ni ne traže nikakvu zaštitu, imamo dosta voćaka kojima i inače ne treba zaštita (višnje, trešnje, kajsije, orasi, lešnici) a one voćke, bobičasto voće, povrće i cveće kojima je potrebna zaštita – prskamo hidrogen peroksidom!