Evo sam „maznula' jedan recept sa web stranice „Joga Žurnal' i isprobala ga (uz male izmene) i, dakle, pica je prste da poližeš i jako je neobičnog ukusa zbog toga što umesto kečapa, napravimo beli sos. Možda nije baš sasvim jeftino, zbog dve vrste sira, ali znate onu izreku od „čega' se ne može napraviti pita, hahaha!
E, 'ajde redom, kako se to radi:
~ Ono što se ne skuva izvan tela, mora da se (s)kuva u telu ~
Mislim da je krajnje vreme da se razmotri taj mit o sirovoj hrani. Pokušaću da to učinim iz ugla gledanja da je hrana najbolji lek. Korićenje lekova i - u manjoj meri - čajeva su samo jedan vid lečenja i možemo ih primenjivati dok nas ne stignu nuzefekti. Međutim, hrana je nasigurniji način lečenja jer jedemo svaki dan i to celog života. U tome je veličina Hipokratove maksime „da nam htrana bude lek i da nam lek bude hrana'. Zato kada jedemo ono što je dobro za nas, održavamo dobro zdravlje i lečimo se; lečenje hranom je holistički pristup zdravlju.
U mnogim tekstovima koje danas možemo naći u štampi i drugim medijima, pominju se razne vrste joge a koriste se i razni termini za iste stilove joge. Naravno da postoji samo jedna joga i, u najširem smislu, to su svi postupci koji nas vraćaju nama samima i vode nas ka ucelovljenju. I znajte da je joga praksa, vežba, doživljaj – ne teorija! Na žalost, ne možemo izbeći čitanje (pisanje), slušanje i gledanje joge i o jogi ali nikakva priča i/ili razmišljanje o njoj vam neće pomoći da je bolje razumete i izvučete njene bezbrojne dobrobiti. Um će vam, možda, stvoriti iluziju da se „bavite jogom“ ali da bi ste plivali morate skočiti u vodu. U svlačionici Joga Centra u Somboru sam napisao: „Svoje cipele i um ostavite ovde!“, drugim rečima: bavićemo se doživljajem a ne razmišljanjem o doživljaju.
Prosvetljenje, spasenje, ostvarenje, realizacija, gnosis, samadi, mokša, satori, nirvana... sve su različite reči – različitih tradicija - za jednu istu ili srodnu pojavu: spoznaja Boga putem božanske iskre u sebi, spoznaja Sebe (identičnog sa svojom božanskom prirodom), konačni cilj ljudskog postojanja ...itd
Prosvetljenje je trajni kraj patnje.
Prosvetljenje/spasenje se takođe uči, to je isto tehnika. Možeš pokušati i prečicu putem Tantra seksa, a ako ti ne uspe prečica, ostaje dobar seks! Nema štete .
Ovo je više podsećanje nego recept jer tu zaista nema puno da se kaže. Ali, sada je zaista sezona i šteta bi bilo da vam promakne a da niste kusali ovo zdravo i jednostavno jelo.
Ipak da kažem, izaberite slatku bundevu, kako ne bi ste morali dodavati (puno) šećera, tako što će te zagrebati noktom bundevu na pijaci i videti da li je slatka.
Put oslobođenja
Kraljevska joga je zapravo retronim tj. ime koje je u XV veku u knjizi „Hata joga radipika“ nadenuto Patanđalijevo jogi. Rađa joga se zove i klasična joga ili prosto: joga. To je pretežno meditativni put koji teži da kultiviše um (da ga ubedi da izvršu samoubistvo i prekorači u Neum) kako bi se vežbači naučili da prihvatio Stvarnost umesto ilizije koju mu nudi um i tako postigli oslobođenje.
Voli što sanjaš, sanjaj što voliš!
Kako spavanje tj. sanjanje može biti joga? Setimo se šta je suština joge. Da li su to vežbe, položaji i 'pereci'? Nisu. Suština joge je PRISUTNOST, SVESNOST. E, ova joga snova je SVESNO SPAVANJE, 'Lucid dreaming', kako se kaže na engleskom.
To je takva vrsta snevanja, gde je snevač svesan da spava i može kontrolisati 'scenario' sna. Ova vrsta joge privlači sve više i više pažnje na Zapadu ali se razvija i praktikuje već vekovima među Tibetanskim Budistima (Mi-lam) i Taostima koji je koriste kao sredstvo za dostizanje prosvetljenja. O tome je naširoko pisao Tibetanski jogi i lekar Yuthok Yonten Gonpo mlađi (1126 – 1202, vidi sliku desno dole).
Ne znam da li da nastavim ovaj tekst ili da bolje odmah odustanem jer je tema nesavladiva; znači, mogao bih ostatak života pisati samo o kariju (i jesti samo isti, hahaha!).
U svakom slučaju, kari - i naročito kari sa pirinčom (čuveni „rice & caurry') - je najčešći obrok na svetu. Razlikuje se od zemlje do zemlje, od grada do grada, od porodice do porodice... Generalno postoje 'sosasti' ('wet') i 'suvi' ('dry') kari. Češće su u formi nekog sosa koji se dobija dodavanjem jogurta, kokosovog mleka, pirea od mahunarki (naročito 'dall' – to će biti poseban recept!) itd. 'Suvi' se pravi tako što se pusti da jelo uvri. I jedna i druga verzija je konzistencije da se može jesti (i jede se) prstima.