Da bi smo videli zašto treba izdisati „u stomak“ trebalo bi prvo da se podsetimo značenje reči pranajama (pranayama) i u vezi sa tim značenje reči Či Gong (Qigong, Chi kung itd). A pre toga da podsetimo na to da su skoro sve civilizacije i njihove tradicije imale i imaju koncept Kosmičke životne energije, koja se u Indiji zove prana, u Kini Qi, u Japanu Ki, u Grčkoj pneuma a na Zapadu nazvana Životna suština (Life essence) itd.
Pobedničko, Okenasko ili Glasno disanje
To disanje radimo tako što nežno otežamo prolaz vazduha kroz grlo (epiglotis, vidi sliku) kako bi smo stvorili otpor prolasku vazduha i na taj način stvorili zvuk sličan zvuku talasa okeana. Tokom tog disanja istovremeno osetimo protok daha i čujemo njegov zvuk
Zujanje pčele
Reč “bramari” potiče od Sanskritske reči “bhramar”koja znači “zujeća crna pčela”. Tom tehnikom proizvodimo zvuk u grlo tokom izdaha (slično kao ono dugo “mmmmm” u mantri OM). Zvuk treba da je dubok, ravnomeran i glatak.
Kada je dah nemiran, um je takođe nestalan. Kada se dah umiri i um stane - jogi dostiže dug život. Stoga treba učiti kontrolu disanja. (“Hata joga pradipika”)
Gotovo svi treninzi Hata joge sadrže blok disanja, pranajame. Najčešće časovi započinju asanama (ponegde, kao Joga Centar Sombor, i kratkim duhovnim učenjem), u drugij polovini imaju vežbe disanja i na kraju opuštanje (Šavasana).
Preciznost, snaga, detalji
Ajengar joga ozbiljno uzima Patanđalijev savet da se pranajama uvodi tek kada su vežbači dobro uznapredovali u asanama. U tom pristupu je formalno disanje odvojeno od vežbanja položaja. Nije neubočajeno da se ponekada vežbe disanja rade u nekom poduprtom položaju, gde su leđa naslonjena a nekada i glava kako se neuvežbani vežbači ne bi “mučili” sa držanjem tela i kako bi se mogli bolje usredsrediti na samo disanje.
U Kripalu tradiciji kod disanja akcenat je osetljivosti i svesnosti. Pranajama se vežba bilo na početku ili na kraju (a ponekada i na početku i na kraju). Argument za vežbe disanja na početku je da to smiruje i pomaže da se vežbači bolje pripreme, budu prisutniji i svesniji sebe i svoga tela.
Vežbače Aštanga (Ashtanga yoga) tradicije možete prepoznati i zatvorenih očiju jer dišu kao ratnici u „Ratu zvezda“ i možete ih čuti na udaljenosti. Oni praktikuju Uđai (Ujjai), tj. „pobedničko“ disanje u skoro svim položajima svojih zahtevnih serija.
Kao što svi znamo iz svakodnevnog života, emocije vrlo bitno utiču na naš način disanja ali i - vice versa – način disanja utiče na emocije. U korenu reči pranayama (kontrola prane, manipulacija pranom), nastavak yama je izveden iz reči 'produžavati'. Znači, kontrolu daha, pa time i prane, vršimo produžavanjem izdaha.
Dok nas udah osnažuje i donosi novu energiju u telo, dotle nas izdah opušta i oslobađa stresa, otrova i bola. Stoga svesno joga disanje može odlično da poslužu da se napravi prekid u dnevnoj rutini ili kao 'zaklon' od neke stresne situacije.
Pita me neki dan jedna čitateljka preko „Pitajte jogija' da li se kod joga disanja - prilikom udisanja - prvo uvlači stomak ili se prvo „puni' stomak. Pogledam u tesktove o joga disanju na stranici i vidim da tu temu o potpunom joga disanju nisam uopšte obradio. Dakle, evo me na „popravnom'.
Elem, velika većina (naročito žena) diše potpuno nepravilno i nezdravo. Ako posmatrate decu kada spavaju, videće te da dišu pravilno: sa udahom im se diže stomak a sa izdahom spušta. Međutim, vremenom „pokvarimo' način disanja i počinjemo disati sve pliće i pliće, i sve više samo sa vrhovima pluća. Tome naročito doprinosi vaspitanje (porodično, društveno, crkveno) usled koga potiskujemo seksualnost i plašimo se udahnuti duboko (do seksualnog centra, skroz dole, ispod pupka). Plašimo se disati/živeti punim plućima. Na to se nadovezuje i nezdrav način života sa premalo kretanje i nepravilno sedenje - koje zatvara grudni koš.
Kabir reče: Učeniče, reci mi, šta je Bog?“On je dah unutar daha”.
Emocije utiču na način disanja ali i obrnuto!
Postoje dosta velike razlike u mišljenjima o disanju i vežbanjima pranajame. Neke od tih tehnike su kompatibilne a neke baš i nisu. Čini se da jedan broj tih razlika nije ni moguće prevazići, a možda nije ni potrebno. Najveći nesporazumi nastaju, koliko sam ja uspeo da shvatim, iz toga kako razumemo šta je cilj pranajame; pa ako mislimo da je njen cilj jačanje pluća i dijafragme, pročišćavanje disajnih puteva i bolje snabdevanje tkiva kiseonikom – imaćemo jedan pristup a ako smatramo da joj je cilj smirenje i kontrola uma – imaćemo sasvim drugi pristup. Zato ćemo prikazati ta dva osnovna pristupa, koja ćemo nazvati Tiho (Swami Patanđali) disanje i Duboko (Swami Swatmarama), naizmenično disanje kroz obe nosnice, Anuloma - Viloma). Predstavićemo i Prirodno disanje, za koje bi se moglo reći da i nije neka posebna tehnika ali će te videti – da jeste.
Kabir reče: “O Sveti čoveče! Bog je dah svih dahova”
Prirodan dah može biti „tehnika“ za sebe ali se najčešće koristi kao preludij nekoj drugoj tehnici, kao prelaz i umirenje. On može biti i samostalna tehnika meditacije, kao što ćemo posle videti.
Sednemo u neki položaj u kome možemo udobno sedeti potrebno vreme. To ne mora biti položaj sa slika iz joga udžbenika. Ipak potrebno je obezbediti da vam leđa budu prava i otvoren grudni koš. To, naravno, može biti i neki klasični joga položaj, i to bi bilo vrlo preporučljivo ali nije preduslov za dobar rezultat.
Najveći autoritet u jogi, pisac čuvenih “Stihova o jogi” (“Joga sutra”) od pre dve hiljade godina je pisao o joga disanju u stihovima 2.49 – 2.53.Pranajama (inače znači kontrola ili manipulacija pranom – Kosmičkom energijom) je četvrti ud ili stepenica u Patanđalijevom osmoudom sistemu joge. Za pranajamu on kaže da reguliše dah tako da postane lagan i fin, takav koji vodi stalnom prilivu energije (prane) a koja je iza udaha, izdaha i prelaza između njih.Dakle, imamo “četiri pranajame”: prve tri su udah, izdah i prelaz (2.50) a četvrta je taj neprekidni tok koji je iza i prevazilazi ostale tri (2.51).
NAIZMENIČNO DISANJE (Anuloma Viloma)
Postoji način disanja koji je gušenje i sramota,a postoji i DAH LJUBAVI, koji vas otvara beskrajno.(Đelaludin Rumi, Sufi mistik iz XIII veka)
U “Učenju o Hata jogi” (Hatha Yoga Pradipika, XV vek) Svatmarama to naizmenično disanje naziva “pročišćneje nadija” (Nadi Shodana pranayama), to što manipuliše tok energije i pravi balans poticaju i opuštranju:
Ova se tehnika zove i “uglačavanje lobanje” jer njome praktično – masiramo mozak. Masaža se dešava tako što naglim izdasima brzo menjamo pritisak u plućima i glavi što dovodi do navale krvi u mozak i on se tom pojačanom cirkulacijom brzo osvežava. Možemo je porediti sa “udaranjem čekićem o nakovanj” (za razliku od Bastrike, koju možemo porediti sa “testerisanjem” :-)).
Ovo je disanje slično Kapalabati disanju jedino što su ovde udasi i izdasi jednaki pa to disanje poredimo sa testerisanjem :-). Bastrika je disanje srednjim delom stomaka, u kome disanju stomak ide ritmično napolje/unutra (udah/izdah) uz glasan šum iz nosa slično mehu. Priložena slika može ali i ne mora da ilustruje taj način disanja ali nisam našao “ubedljiviju”.
Probudite vatru u sebi
Krije su tehnike čišćenje. Ova krija je dobila ime po vatri (Agni), suštini (sar) i čin, postupak (kriya). U literaturiVatra suštinski element varenja (varenje je isto oksidacija, kao i vatra – samo malo tiša :-))