Da li ste se nekada upitali zašto ljudi stvarno vole da putuju. Jako veliki broj ljudi, zapravo većina jaaakoo voli putovanja. Sigurno ste i vi među njima. Zašto?
Šuma ne postoji – šuma je samo reč. To što postoji je drveće. Drveće, drveće i samo drveće – ono postoji; i ako počneš da tražiš šumu a zanemariš drveće, nećeš nikada naći šumu. Možda zato tako puno ljudi traži Boga a nikada ga ne nađe – oni traže apstrakciju. Bog je kao šuma: naći ćeš drveće, stenu, muškarca, ženu, psa, zmiju, zvezdu – te ćeš stvari naći ali nigde nećeš naći Boga. Bog je ime za ukupnost. On postoji u tim posebnostima; on nema nigde neko drugo postojanje. On postoji u zmiji kao zmija, on postoji u drvetu kao drvo, postoji u stenu kao stena – on postoji u čoveku kao čovek.
Ljubav je bolna jer stvara put za blaženstvo. Ljubav je bolna je transformira, ljubav je mutacija. Svaka će transformacija biti bolna jer treba da se napusti staro radi novoga. Staro je poznato, sigurno a novo je apsolutno nepoznato. Kretaće te se okeanom bez mape. Sa novim ne možete koristiti um; sa straim um je vešt. Um može funkcionisati samo sa starim, sa novim je um potpuno neupotrebljiv.
Zato nastaje strah i napuštajući stari, ugodni, siguran svet, svet pogodnosti – nastaje bol. To je onaj isti bol koji oseti dete na izlasku iz materice. To je isti bol koji oseti ptica kada izlazi iz jajeta. To je isti bol koji oseti ptica kada treba da poleti.
I zato što će transformacija biti bića ka stanju ne-bića, agonija je vrlo duboka. Ali ne možeš imati ekstazu bez prolaska kroz agoniju. Ako zlato želi da bude pročišćeno, mora proći kroz vatru.
Ljubav je vatra.
Škola meditacije Joga centra Sombor je od ove godine dobila i novu dimenziju: Joga centar započinje edukaciju Učitelja meditacije i izdavanje diploma o završenoj školi.
Ovoga leta ta će se škola održavati u sklopu Kursa za joga trenere (za detalje toga kursa KLIKNI OVDE).
Tokom ovog školovanja, akcenat je na sopstvenoj transformaciji. Tek kada smo i sami i na putu duhovnog buđenja možemo postati autentični učitelji meditacije. Uče se i primenjuju tehnike meditacije/prisutnosti iz svih najznačajnijih svetskih duhovnih tradicija.
Dakle, ovo je pre svega izuzetna prilika za svakoga da poradi na svom sopstvenom duhovnom rastu a potom i prilika da se znanje primeni i spoji KORISNO SA KORISNIM .
Za uključivanje u proces buđenja obavezna literatura je Škola buđenja (posebno Uvod). I sva druga predznanja i praksa je dobrodošla.
Korisno je pogledati i tekstove o meditaciji na web stranici kao i priloge vođenih meditacija Jogi Fabijana na You Tube.
~~~~~~~
Vreme: Škola se održava od 05. – 23. avgusta, svaki dan od 20 – 21,30h.
Sem časova škole, polaznici dobijaju besplatno i „Priručnik za učitelje meditacije' i CD sa nekoliko vođenih meditacija i upis na Listu učitelja meditacije.
Cena školovanja je 90€. Mesto se može obezbediti uplatom rezervacije od 30% (30€) na račun Joga centra br. 310 – 16337 – 90, ili u gotovom u Joga centru.
Mesto održavanja: Joga centar, Sombor, Samka Radosavljevića 24,
Kontakt: 025 43 20 60, 063 553 108, email: skolameditacije@joga.rs
Predavači u Školi su jogi Fabijan (registrovani član Međunarodne asocijacije instruktora meditacije) i asistenti.
JogiF
Kako ti gledaš stvari zavisi od tebe ne, od stvari. A dok ne dođeš do tačke kada odbaciš um koji sve intrepretira i ne počneš da gledaš direktno - um je POSREDNIK. On ti predstavlja stvari iskrivljene, prikazuje ti ih pomešane sa objašnjenjima. Ne vidiš ih čiste.
Uobičajeni način disanja pri opuštanju (Šavasana) između vežbi joge je da 'udišemo' od vrhova prstiju na nogama pa do vrha glave a da izdišemo obrnuto i da sa udahom vizualiziramo kao neku srebrnastu maglu (Kosmičku energiju) kako nam puni telo snagom i zdravljem a da sa izdahom vizualiziramo kako iz nas otiču bolesti, otrovi i napetosti.
Ovom metodom meditacije, naprotiv, uzimamo sa udahom sav bol i nesreću sveta. Dakle, dok udišemo osetimo i 'vidimo' kako udišemo svu tugu svih ljudi sveta, svu tamu, patnju i bol na ovome svetu; udišemo ceo taj pakao i absorbujemo ga u svom srcu.
U svakodnevnom životu sve što radimo je ili navika ili meditacija. Možemo biti svesni toga šta radimo ili možemo raditi automatski, po navici, a da su nam misli ko zna gde.
Sve što radimo prisutno samo po sebi postaje zadovoljstvo i radost; sve najobičnije stvari kao što je pranje zuba, seckanje povrća, hodanje, vožnja auta..... Sve to isto može biti i muka jer um nikada nije zadovoljan onim što je SADA i on uvek hoće da bude u nekom sledećem trenutku i na nekom drugom mestu. Um nikada nije zadovoljan onim što JESTE i hoće ono što NIJE.
Ošov tekst 'Ljubav i svesnost je najviša forma polarnosti' (Love and awareness is the highest form of polarity), sam preveo kao 'Najviša forma polariteta: ljubav i Ljubav (Svesnost)', kako bih naglasio (1) da su ljubav i Ljubav dve strane iste medalje i (2) da su Ljubav i Svesnost jedno te isto. Male intervencije u tekstu nisam označavao a veće sam stavio u zagradu i označio kao „~fab', kako bi čitaoci znali koje je Ošov a koje moj tekst. Ošove navode „meditacija' sam preveo kao „meditacija/svesnost' jer, očigledno, Ošo nije mislio na sedenje u meditaciji (tehniku) nego na stanje prisutnost/svesnosti. (~fab)
Ljubav i svesnost je najviša forma polarnosti – baš kao muškarac/žena, život/smrt, mrak/svetlo, leto/zima, spoljašnje/unutrašnje, yin/yang, telo i duša, stvaranje i stvaralac. Ljubav i svesnost su najviša forma polarnosti, konačna polarnost, u kojoj se transcendencija dešava.
- I bolest i lek je u glavi -
(Uvodni članak u knjizi Jogi Fabijana 'Nikada više dijeta')
Šta god radili, imali ili bili, osećamo se ipak nepotpuni i nedovršeni. Stalno tragamo za nečim, hoćemo nešto da nas „završi', da budemo kompletni i da se tada umirimo. To je glad svih gladi - praglad. Kada naučimo kako da utolimo tu pra-glad, sve ostale će biti zasićene zauvek.
To za čime tragamo smo – mi sami. Mi tražimo sebe. Ali – avaj – tražimo na pogrešnom mestu; ne možeš naći nešto tamo gde to nije. Mi tražimo sebe u spoljnem svetu (karijera, imovina, slava, porodica...) i, naravno, da se ne nalazimo jer nismo tamo. To se zove odsečenost od Izvora; svaka bolest je odvojenost od Izvora a svako izlečenje je povratak Izvoru. Izvor smo mi sami.
Fenomen sveopšte buke a naročito preglasne muzike zaista ima bolesnu dimenziju. Mada dozvoljavam da je moj pogled na tu pojavu obojen i sloganom na prvoj fotografiji („Ako je muzika preglasna...ti si prestar'), ipak u tome ima i nešto više nego samo moje godine (60).
Naime, problem tog neprekidnog toka misli u glavi, te neprestane priče, kritike, komentarisanja itd., je star koliko i čovek i datira još iz vremena kada je čovek „isteran iz raja'. Da je problem vrlo star ukazuje i prvi stih u Patanđalijevim „Joga stihovima' („Joga sutra' od pre 2000 gidina) gde on kaže: „Joga zaustavlja vrtloge misli'. E, da to i tada nije bio problem ne bi mudri Patanđali to stavio kao moto svoje knjige o jogi.
Um
On je jako dobar alat ako se pravilno koristi. Ukoliko se, međutim, koristi pogrešno - postaje razoran. Ili još bolje rečeno, tada ga ti ni ne koristiš. On koristi tebe.
Problemi
Svedi svoj život na Sadašnji trenutak. Možda ti je životna situacija puna problema – većina životnih situacija je takva – ali vidi da li ti imaš problem ovoga časa. Da li ti imaš neki problem baš SADA (ne sutra ili za dva meseca)?
Ljubav nije strast, ljubav nije emocija. Ljubav je vrlo duboko razumevanje da te neko nekako dovršava. Neko čini od tebe pun krug. Prisustvo tog drugog (te druge) unapređuje tvoju prisutnost. Ljubav ti daje slobodu da budeš ti; to nije posesivnost. Dakle, posmatraj. Nikada ne misli o seksu kao o ljubavi jer ćeš biti prevaren. Prisutnost je to što od ljubavi čini meditaciju jer u ljubavi 'izgubimo glavu'... Nikakvi 'argumenti' uma/ega tu ne pomažu. Zato se svi (roditelji, društvo, crkva) plaše ljubavi jer njihova usađenost u tvojoj glavi (čitaj: ego) u zaljubljenosti – ne funkcioniše.
Čuvena postavka „Mislim, dakle, postojim' francuskog filozofa Rene Dekarta (René Descartes 1596 – 1650), koja je postala fundamentalni element Zapadne filozofije je – netačna. Mudri Rene je pomislio da je dosegnuo središte Bića, a jedva da je prišao do predsoblja. Postojanje je okean, a mišljenje je samo pena na talasu...
Onog momenta kada postanete budni za svoju svesnost, kada primetite svoju svesnost, svedoka u sebi – pronašli ste ključ. Posle od vas zavisi koliko ćete ga koristiti. I kada god je zgodna prilika, vreme, ne gubite je u glupostima: gledanju televizije, Internetu, kartanju, gledanju kako se dva idiota tuku... Zabava je najveća zavera protiv čoveka i njegove slobode.
Ne znam da li primećujete 'ubrzanje' vremena i da li se povremeno (ili pretežno) osećate onemoćalo. Meni se čini da je to u vezi sa 2012. To mi se čini, ali sigurno znam da je izbor naš: snaga ili slabost - sami biramo.
Da bi smo otkrili šta je i gde je slabost, moramo prvo videti šta je snaga. Snaga nije neko oružije kojim rušiš sve pred sobom na svome putu, niti je to moć potiskivanja onoga što misliš loše o sebi kako bi dosegao/la nešto što niti jesi niti ćeš biti. Nije ni novac, imovine, status ili neka druga materijalna zamena. Bezbroj bogatih sede usred svog bogatstva nemoćniji nego većina 'običnog' sveta. Snaga je nešto što pronalazimo jedino okrenuti prema unutra, u odnosu sa samim sobom.
Ne veruj ničemu jednostavno zato što si tako čuo/čula.
Ne veruj ni zato što se to prenosi generacijama. Ne veruje ni zato što o tome govore mnogi. Ne veruj ničemu prosto zato što je tako napisano u svetim knjigama. Ne veruj ni zato jer tako kažu učitelji, starci ili mudraci...
Naročito ne veruj jer je 'bilo na TV' ili zato što 'piše u novinama' ili 'ima na Internetu' ili zato što to 'svi lajkuju'.
Samo su dva sigurna znaka prosvetljenja, kažu Indijske Vede/Vedante (skup spisa lične spoznaje ne-lične Stvarnosti tj. Istine): jedan je da (više) nemaš briga i drugi je da ti Život „ide u susret', tj. da ti se dešava sve više povoljnih „slučajnosti'. Kada su Budu upitali šta je prosvetljenje, on je odgovorio: „Kraj patnje'. Složićete se da je to jedno isto.
Meditacija nije rešenje ni za kakav poseban problem; ona ne rešava ništa. Ona ti jednostavno pomaže da se oslobodiš uma, tog stvaraoca problema. Ti misliš da ćeš naći rešenje problema sa još više mišljenja, ali sam proces kojim pokušavaš da nađeš rešenje je – problem. Um ne može da ti nađe rešenje jer ga je on i stvorio.
Pre nekog vremena (krajem maja), tokom noćnog sna dođe mi 'Anđeo u snu i reče govoreći': 'Dirigovani haos'.
Za one koji nisu upoznati sa tim mojim 'glasovima' neka pogledaju kratki pregled na mojoj stranici 2012.rs:
Elem, šta znači ovo 'saopštenje'? Te reči znače da 2012. nije i neće biti nikakav 'kraj sveta' izazvan pirodnim katastrofama. Ali 2012. (ona nije nikakav datum, dan ili čas, to je period vremena oko 2012., desetak godina pre i desetak posle) može biti 'kraj sveta' izazvan ljudskim faktorom - dirigovani haos.
Kako i zašto?