Čuvena postavka „Mislim, dakle, postojim' francuskog filozofa Rene Dekarta (René Descartes 1596 – 1650), koja je postala fundamentalni element Zapadne filozofije je – netačna. Mudri Rene je pomislio da je dosegnuo središte Bića, a jedva da je prišao do predsoblja. Postojanje je okean, a mišljenje je samo pena na talasu...
Onog momenta kada postanete budni za svoju svesnost, kada primetite svoju svesnost, svedoka u sebi – pronašli ste ključ. Posle od vas zavisi koliko ćete ga koristiti. I kada god je zgodna prilika, vreme, ne gubite je u glupostima: gledanju televizije, Internetu, kartanju, gledanju kako se dva idiota tuku... Zabava je najveća zavera protiv čoveka i njegove slobode.
Ne znam da li primećujete 'ubrzanje' vremena i da li se povremeno (ili pretežno) osećate onemoćalo. Meni se čini da je to u vezi sa 2012. To mi se čini, ali sigurno znam da je izbor naš: snaga ili slabost - sami biramo.
Da bi smo otkrili šta je i gde je slabost, moramo prvo videti šta je snaga. Snaga nije neko oružije kojim rušiš sve pred sobom na svome putu, niti je to moć potiskivanja onoga što misliš loše o sebi kako bi dosegao/la nešto što niti jesi niti ćeš biti. Nije ni novac, imovine, status ili neka druga materijalna zamena. Bezbroj bogatih sede usred svog bogatstva nemoćniji nego većina 'običnog' sveta. Snaga je nešto što pronalazimo jedino okrenuti prema unutra, u odnosu sa samim sobom.
Ne veruj ničemu jednostavno zato što si tako čuo/čula.
Ne veruj ni zato što se to prenosi generacijama. Ne veruje ni zato što o tome govore mnogi. Ne veruj ničemu prosto zato što je tako napisano u svetim knjigama. Ne veruj ni zato jer tako kažu učitelji, starci ili mudraci...
Naročito ne veruj jer je 'bilo na TV' ili zato što 'piše u novinama' ili 'ima na Internetu' ili zato što to 'svi lajkuju'.
Samo su dva sigurna znaka prosvetljenja, kažu Indijske Vede/Vedante (skup spisa lične spoznaje ne-lične Stvarnosti tj. Istine): jedan je da (više) nemaš briga i drugi je da ti Život „ide u susret', tj. da ti se dešava sve više povoljnih „slučajnosti'. Kada su Budu upitali šta je prosvetljenje, on je odgovorio: „Kraj patnje'. Složićete se da je to jedno isto.
Meditacija nije rešenje ni za kakav poseban problem; ona ne rešava ništa. Ona ti jednostavno pomaže da se oslobodiš uma, tog stvaraoca problema. Ti misliš da ćeš naći rešenje problema sa još više mišljenja, ali sam proces kojim pokušavaš da nađeš rešenje je – problem. Um ne može da ti nađe rešenje jer ga je on i stvorio.
Pre nekog vremena (krajem maja), tokom noćnog sna dođe mi 'Anđeo u snu i reče govoreći': 'Dirigovani haos'.
Za one koji nisu upoznati sa tim mojim 'glasovima' neka pogledaju kratki pregled na mojoj stranici 2012.rs:
Elem, šta znači ovo 'saopštenje'? Te reči znače da 2012. nije i neće biti nikakav 'kraj sveta' izazvan pirodnim katastrofama. Ali 2012. (ona nije nikakav datum, dan ili čas, to je period vremena oko 2012., desetak godina pre i desetak posle) može biti 'kraj sveta' izazvan ljudskim faktorom - dirigovani haos.
Kako i zašto?
„Celo telo je u umu, ali nije ceo u um u telu... Um ima sposobnost da prekorači telo.“ Swami Rama
Kako god pisali o meditaciji, početniku zvuči čudno i nedovoljno uverljivo a naprednom korisniku neautentično i daleko od doživljaja koji on/a ima tokom meditacije. To je zato što tekstove o meditaciji piše i čita um a um nije nikada u meditaciji i on ne zna ni šta je to – niti može znati. Um je, naime, uvek u prošlosti ili budućnosti a u meditaciji smo u sadašnjem trenutku. Pa pošto je sadašnji trenutak jedina Istina - um i Istina se nikada ne sretnu. Mogli bi smo u šali reći da Istina nije u umu nego u Neumu. Nešto nas toj Istini vuče. Meditacija je kao povratak kući. Ona je povratak sebi, tamo gde vam je mesto, gde pripadate.
Nije moguće naći Boga jer ne znaš gde da tražiš; nema mape, nema putokaza. Uzalud ćeš ići na hodočašća, penjati se po svetim gorama, planinama i pustinjama. Boga ne možeš naći.
Jedino Bog može naći tebe.
Svi smo mi na duhovnom putu. Razlika je jedino u tome što su neki odmakli više napred a neki se kreću sporije i zaostaju (a svako je upravo tamo gde treba da bude). Znate, kao ono kada krene maraton: velika gužva oko starta a ubrzo se neki izdvoje i odoše napred....
Često pod opuštanjem podrazumevamo gledanje televizije, čitanje knjige, sedenje u kafiću ili, recimo, pecanje. Međutim, u jogi, opuštanje je nešto što se uči, kultiviše i svesno primenjuje. To je tehnika. Njome težimo da postignemo opuštajuću reakciju ili “opuštajući odgovor”.
Ovo je verovatno najstarija tehnika 'sedeće' meditacije i pripisuje se Budi. Sama reč znači 'položaj za viđenje, uvid'. Ona je i najlakša i najteža. Kada otpočnete primenu, videćete zašto .
~ Izaći iz zatvora prošlosti ~
Na mom duhovnom putu sam sreo, isprobao i podučavao bezbroj tehnika. Večno sam imao utisak da mnoge tehnike više ne priliče današnjem čoveku. Za mnoge mi se činilo da su beskrajno dosadne i/ili komplikovane i da neće dati rezultate u hiljade godina ili života. Za druge mi se činilo da su tako jednostrane i da su pogodne samo za poneke ljude.
Vreme je pokazalo da sam jako bio u pravu. Kada sam stigao do sopstvenog Središta mogao sam ustanoviti koje su tehnike bile suvišne a koje – kod većine ljudi – ne mogu dati rezultate u ovom životu (u jednom životu). Pri tome sam, takođe, u tu kompleksnu jednačinu morao i da ugradim nepoznatu koliko se Čovek promenuo od vremena kada je većina tehnika nastala.....
U svome velikom duhovnom opusu, Eckhart Tolle često govori i o meditaciji. Zapravo, celo njegovo učenje, sav angažman da nam približi „sadašnji trenutak“ je, u krajnjoj liniji, tehnika meditacije. Opra (Oprah Winfrey) ga je nazvala „Otac sadašnjeg trenutka“ i zaista on svetljava tu sadašnjost iz bezbrojnih uglova kako bi je mogao razumeti svako.
Meditacija je vrsta medicine. Njeno korišćenje je samo privremeno, dok traju simptomi. U toj 'prvoj fazi' meditacija je još samo tehnika. Ali kada jednom spoznate njen kvalitet, kada dotaknete 'tiho dno', vi potom ne treba da upražnavate nijednu odredenu meditaciju.
Iz neistine u Istinu (iz nebića u Biće)
Uvod
Kada sam, pre nekog vremena, pisao na temu Tantra joge, rekao sam - u polu šali – da, ako nam ne uspe prečica ka Prosvetljenju putem seksa, ostane nam - dobar seks! Dakle, štete nema. Slično je i ovo sa duhovnim rastom i 2012.: Ako se ove 2012. ništa ne desi (kao što verovatno ni neće), a mi se duhovno probudili – nema štete !
A šta je problem? Najveći broj ljudi nikada ne postane svesan svog najbitnijeg dela, ne sazna za svoju pravu prirodu, ne dopre dalje od telo-um identifikacije. A to je velika šteta jer se rađamo (i patimo) samo zato da se bi se probudili, izašli iz te more, iz te iluzije o sebi.
Meditacija na dah je najpoznatija, najraširenija i, valjda, najstarija. Dah nam je uvek „pri ruci“. Čuvene „Šiva sutra“, 112 tehnika meditacije, započinju tehnikama meditacije praćenjem daha.
U ovu ovoj meditaciji zamislimo zlatnu figurice Bude u predelu srca. Kao i za svaku drugu sedeću meditaciju, nađi neko mirno mesto i sedi udobno. Meditacija znači opuštenost ali budnost tj. ne takvu opuštenost u kojoj ćeš zaspati nego ostati budan. Stoga je vrlo preporučljivo sedeti pravih leđa (bez naslona).
U uvodu za ovu meditaciju Ošo veli da je dobro popiti šolju čaja jer da vas čaj malo razbudi. To važi i za svaku drugu meditaciju. U svakom slučaju ne treba meditirati punog stomaka; ali ne ni gladan. Topao, pa hladan tuš takođe veoma pogoduje meditaciji.
Imao sam juče zanimljiv uvid: Išao sam biciklom kroz grad i u jednom času sam video ceo prizor (ulica, prolaznici, drveće...), celu vidljivu stvarnost kao probuđenu! Znate kako izgleda „uspavana' stvarnost? Pa, obično, svakodnevno; Kada sedite u nekom kafiću na ulici ili na klupi u parku i posmatrate prolaznike, vidite kako svi „spavaju': potpuno su izgubljni u svojim unutrašnjim raspravama (sa mužem, ženom, decom, mamom, šefom, lekarima, vladom, cenama, vremenom...), u nekim svojim brigama i strahovima. Tek tu i tamo ugledate neko budno lice; neko je ugledao sestru, sina, mamu, dedu, unuku... Lice ozareno, oči sijaju, maše, svetli... probuđen/a. E, tako sam ja video sve prolaznike; svi budni, hodaju lagano (ne žure, ne beže od sebe), obučeni jednostavno ali udobno (ne pokušavaju biti ono što nisu), gledaju okolo (vide Život oko sebe), pozdravljaju radosno jedni druge, kao da gledaju šta bi još trebalo uraditi za očuvanje okoline....živi....