Joga
~ Medicina leči bolesti, joga leči pacijenta ~
Zdravlje nije odsustvo bolesti. Zdravlje je osećaj prirodne ravnoteže, Životne energije i CELOVITOSTI. Zato se u našem jeziku za ozdravljenje i kaže ISCELENJE, znači, postupak u kome ponovo postajemo CELOVITI, CELI. Još je interesantnije u Engleskom jeziku, gde reči „to heal, healing' (lečiti, lečenje), „whole' (celina, ceo, sav) i „holy' (svet, sveta) imaju isti koren!
Tu celovitost čovek može postići jedino ako istovremeno i ravnomerno neguje i telo i um - a time i duh. Zato sam uveo novu reč u moje učenje (i Srpski jezik): „TELOUM'; spojio sam te dve reči u jednu, kako bih naglasio nerazdvojivost te dve strane naše zemaljske egzistencije. Sa jednog kraja čovek je materija a sa drugog kraja – duh. Granice između ta dva kraja nema i ne može se naći.
Sa druge strane, bolest nije slučajna ali nije ni kazna: ona ti samo pokazuje da si odvojen/a od Izvora i da treba da mu se vratiš, da se vratiš - sebi. Inače, uskoro bi mogla već biti sramota biti bolesan jer je to znak nezdravih i otrovnih misli i emocija.
Posti - pa oprosti
Sve tradicije sveta, bez izuzetka, imaju (ili su imale) neki vid posta i u svima su uočene mnoge zdravstvene dobrobiti. Danas je to opšte mesto svakog pristupa zdravom i dugom životu. Naime, naše telo se nikada 'ne odmara' u potpunosti, ono uvek nešto radi i čim ne unosimo hranu, čim telo ne mora da se bavi varenjem hrane, metabolizmom, ono odmah počinje 'veliko spremanje'. Istraživanja su pokazala da jednodnodnevni (ili duži) post smanjuje rizik raka, kardiovaskularnih bolesti, diabetesa, problema sa imunim sistemom iitd i da, sveukupno, produžava životni vek. Ima škola alternativne medicine koje tvrde da se većina bolesti može izlečiti gladovanjem.
Umesto piletine uzmeš leblebiju i skuvaš paprikaš i – to je to, hahaha!
Malo šale, ali u osnovi to je to. Inače, moji recepri nisu za kuvare/kuvarice kojima recept treba početi sa „Uključi šporet'...
Dakle, leblebija, naut, slanutak (Cicer arietinum) je jako hranljiva i ukusna namirnica iz porodice pasulja i imate je kupiti u prodavnicama zdrave hrane a bilo je i u „Veru' jedna odlična krupna vrsta. Bitno je kupiti presnu a ne pečenu ili sušenu.
Razlozi zbog kojih najčešće i krenemo u jogu su zdravlje, dugovečnost i dobar izgled (vidi moju anketu „Šta očekuješ od joge'). Međutim, to su samo nuz-efekti joge. Naš cilj je mnogo veći. Često ga nismo ni svesni. Taj skriveni cilj je upakovan negde u formulaciji da od joge očekujemo „mir'.
Ne znam da li da nastavim ovaj tekst ili da bolje odmah odustanem jer je tema nesavladiva; znači, mogao bih ostatak života pisati samo o kariju (i jesti samo isti, hahaha!).
U svakom slučaju, kari - i naročito kari sa pirinčom (čuveni „rice & caurry') - je najčešći obrok na svetu. Razlikuje se od zemlje do zemlje, od grada do grada, od porodice do porodice... Generalno postoje 'sosasti' ('wet') i 'suvi' ('dry') kari. Češće su u formi nekog sosa koji se dobija dodavanjem jogurta, kokosovog mleka, pirea od mahunarki (naročito 'dall' – to će biti poseban recept!) itd. 'Suvi' se pravi tako što se pusti da jelo uvri. I jedna i druga verzija je konzistencije da se može jesti (i jede se) prstima.
Pages
Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by
WeebPal.
