Meditacija

U svakodnevnom životu sve što radimo je ili navika ili meditacija. Možemo biti svesni toga šta radimo ili možemo raditi automatski, po navici, a da su nam misli ko zna gde. Sve što radimo prisutno samo po sebi postaje zadovoljstvo i radost; sve najobičnije stvari kao što je pranje zuba, seckanje povrća, hodanje, vožnja auta..... Sve to isto može biti i muka jer um nikada nije zadovoljan onim što je SADA i on uvek hoće da bude u nekom sledećem trenutku i na nekom drugom mestu. Um nikada nije zadovoljan onim što JESTE i hoće ono što NIJE.

Zanimanje za 2012. raste velikom brzinom i već je najtraženija reč na Internetu i prevazišla je i pornografiju; prvo život, pa onda seks, ha, ha, ha! Mada je bilo već puno „krajeva sveta“, ovaj što se već dešava ima u sebi tako puno „koincidencija“ i tako ubrzavajuću gustinu da ga već sve više i više ljudi oseća. Ovaj „smak sveta“ i jeste u osećaju, u doživljaju, u Svesnosti – gde sve i JESTE.

Opusti ramena SADA, ovoga časa dok ovo čitaš. Oseti olakšanje... Opusti ramena i tokom dana dok čitaš, voziš, razgovaraš, jedeš... Iznenadićeš se kako su ti ramena uvek podignuta.

Ošov tekst 'Ljubav i svesnost je najviša forma polarnosti' (Love and awareness is the highest form of polarity), sam preveo kao 'Najviša forma polariteta: ljubav i Ljubav (Svesnost)', kako bih naglasio (1) da su ljubav i Ljubav dve strane iste medalje i (2) da su Ljubav i Svesnost jedno te isto. Male intervencije u tekstu nisam označavao a veće sam stavio u zagradu i označio kao „~fab', kako bi čitaoci znali koje je Ošov a koje moj tekst. Ošove navode „meditacija' sam preveo kao „meditacija/svesnost' jer, očigledno, Ošo nije mislio na sedenje u meditaciji (tehniku) nego na stanje prisutnost/svesnosti. (~fab) Ljubav i svesnost je najviša forma polarnosti – baš kao muškarac/žena, život/smrt, mrak/svetlo, leto/zima, spoljašnje/unutrašnje, yin/yang, telo i duša, stvaranje i stvaralac. Ljubav i svesnost su najviša forma polarnosti, konačna polarnost, u kojoj se transcendencija dešava.

- I bolest i lek je u glavi - (Uvodni članak u knjizi Jogi Fabijana 'Nikada više dijeta') Šta god radili, imali ili bili, osećamo se ipak nepotpuni i nedovršeni. Stalno tragamo za nečim, hoćemo nešto da nas „završi', da budemo kompletni i da se tada umirimo. To je glad svih gladi - praglad. Kada naučimo kako da utolimo tu pra-glad, sve ostale će biti zasićene zauvek. To za čime tragamo smo – mi sami. Mi tražimo sebe. Ali – avaj – tražimo na pogrešnom mestu; ne možeš naći nešto tamo gde to nije. Mi tražimo sebe u spoljnem svetu (karijera, imovina, slava, porodica...) i, naravno, da se ne nalazimo jer nismo tamo. To se zove odsečenost od Izvora; svaka bolest je odvojenost od Izvora a svako izlečenje je povratak Izvoru. Izvor smo mi sami.

Ovaj članak smo pisali Ošo i ja, neke od ovih noći punih sna o SADA, iz jasnog uvida da SADA postaje modus vivendi, jeste Istina sve većeg broja ljudi, iz dubokog osećaja da se večiti san čoveka o pronalasku Svetog grala, o konačnom povratku sebi – ostvaruje. Ošo mi je samo došapnuo da njegov tekst iz budućeg, prebacim u sadašnje vreme i vizija postade – Stvarnost. Ja sam, na svoju ruku, dodao rodnu jednakost, tako da je u Ošo-Fabijanovom verziji teksta, čovek: on/a.

Decenijama se bavim fenomenom „NE'. U svima nama živi neuništivi „nekavac' (moja konstrukcija, sličnom onom engleskom „naysayer') koji na sve kaže „ne'. Posmatrajte samo druge (a i sebe, a i sebe :-) kako kažu ne (ili: „da, ali') pa makar šta vi rekli...

Fenomen sveopšte buke a naročito preglasne muzike zaista ima bolesnu dimenziju. Mada dozvoljavam da je moj pogled na tu pojavu obojen i sloganom na prvoj fotografiji („Ako je muzika preglasna...ti si prestar'), ipak u tome ima i nešto više nego samo moje godine (60). Naime, problem tog neprekidnog toka misli u glavi, te neprestane priče, kritike, komentarisanja itd., je star koliko i čovek i datira još iz vremena kada je čovek „isteran iz raja'. Da je problem vrlo star ukazuje i prvi stih u Patanđalijevim „Joga stihovima' („Joga sutra' od pre 2000 gidina) gde on kaže: „Joga zaustavlja vrtloge misli'. E, da to i tada nije bio problem ne bi mudri Patanđali to stavio kao moto svoje knjige o jogi.

Um On je jako dobar alat ako se pravilno koristi. Ukoliko se, međutim, koristi pogrešno - postaje razoran. Ili još bolje rečeno, tada ga ti ni ne koristiš. On koristi tebe. Problemi Svedi svoj život na Sadašnji trenutak. Možda ti je životna situacija puna problema – većina životnih situacija je takva – ali vidi da li ti imaš problem ovoga časa. Da li ti imaš neki problem baš SADA (ne sutra ili za dva meseca)?

Sama reč mudra na Sanskritu znači “pečat” ili “znak”. To je simbolični ili ritualni gest koji se često koristi u Hinduizmu i Budizmu, plesu i jogi. U jogi se mudre najviše vezuju za vežbe disanja i meditaciju. Mada se neke mudre mogu izvoditi i celim telom, kao ova devojka sa rukama na leđima (joga mudra) ili “upleteno” kao momak kraj jezera (“Kids, don’t try this at home!” :-)), ipak se najveći broj njih izvodi rukama i prstima.

“Vreme se pokazuje kroz kretanje objekata u prostoru. Dok se planeta Zemlja okreće oko Sunca i oko svoje vlastite ose, ispoljavaju se godišnja doba kao i dani i noći. Ovi ciklusi omogućavaju istinski napredak evolucije. Ako bi neki kosmički potres doveo do uništenja sve vidljive materije u jednom potezu, ostao bi samo večno prisutni univerzum, potpuno lišen vremena – ali ne apsolutnog vremena, jer u stvari, NE POSTOJI VREME. Postoji samo SADA.

U Hindusitičkom „Svetom trojstvu' Brama stvara Svet, Višnu ga održava a Šiva uklanja ono što više nije potrebno kako bi se napravilo mesta za novo stvaranje (pogledajte tu divnu ilustraciju ta „tri momka' u srcu Žene). E, to u toaletu je „Šivin posao', hahaha! Šalu na stranu, ni jedan od te trojice nije „glavniji' dakle, ni jedno ne može bez ostala dva. Drugim rečima, jedenje nije ništa važnije od pražnjenja creva: umrli bi i bez jednog i bez drugog. Isto tako, nema „čistih' i „nečistih' delova tela kao što ni nema važnih i nevažnih. To jedino um „lepi etikete' delovima, a Celina zna da je sve bitno.

Ljubav nije strast, ljubav nije emocija. Ljubav je vrlo duboko razumevanje da te neko nekako dovršava. Neko čini od tebe pun krug. Prisustvo tog drugog (te druge) unapređuje tvoju prisutnost. Ljubav ti daje slobodu da budeš ti; to nije posesivnost. Dakle, posmatraj. Nikada ne misli o seksu kao o ljubavi jer ćeš biti prevaren. Prisutnost je to što od ljubavi čini meditaciju jer u ljubavi 'izgubimo glavu'... Nikakvi 'argumenti' uma/ega tu ne pomažu. Zato se svi (roditelji, društvo, crkva) plaše ljubavi jer njihova usađenost u tvojoj glavi (čitaj: ego) u zaljubljenosti – ne funkcioniše.

Čuvena postavka „Mislim, dakle, postojim' francuskog filozofa Rene Dekarta (René Descartes 1596 – 1650), koja je postala fundamentalni element Zapadne filozofije je – netačna. Mudri Rene je pomislio da je dosegnuo središte Bića, a jedva da je prišao do predsoblja. Postojanje je okean, a mišljenje je samo pena na talasu...

MOLITVENI POLOŽAJ, ANĐALI GEST (Anjali mudra, Namaskara mudra) Ovaj položaj sklopljenih ruku, dlanovima jedan na drugi, je sigurno napoznatiji i najčešće korišćeni gest rukama i to ne samo na Istoku nego i na Zapadu. On je u širokoj upotrebi i u Hrišćanstvu i Judaizmu a takođe u mnogim religijama i tradicijama Istoka.

Famozni datum 21.12.2012. nije i neće biti nikakav fizički događaj. On ne donosi nikakvu promenu u fizičkom, spoljnem svetu, nego u mentalnom. Taj datum simbolično označava tranziciju na viši stepen duhovnosti. Ta se tranzicija uveliko dešava (oseća se po sve većem „ubrzanju' vremena i sve većem „ludilu') već desetak godina i trajaće još toliko. Ipak, vrh će imati nekoliko sledećih godina....

Nebrojeni su ljudi koji pate od tog unutrašnjeg glasa koji neprestano nešto priča, žali se, jadikuje, plaši se, optužuje i cmizdri... Zapravo, gotovo svi. I najveći broj misli da je to neminovno tako i ne znaju kako se osloboditi tog unutrašnjeg tiranina. A mnogo je jednostavnije nego što mislite. Otkriću vam „tajnu nad tajnama': UM UOPŠTE NEMA VOLJU! Dakle, ako mu odrešito i energično kažete: „STOP!' (ili „dosta', „prestani' itd. – ja lično koristim englesku reč „unclutch', otkvači), um tog časa stane. Nastane pravi šok. Um se tako iznenadi da ne zna šta će; po nekoliko sekundi nema ni jedne misli, nastane potpuna unutrašnja tišina. Vrlo je interesantno da se mnogi ljudi koji nisu navikli na tu tišinu – prestraše. Kao da su se našli u nekoj ogromnoj praznoj hali.