Nije moguće naći Boga jer ne znaš gde da tražiš; nema mape, nema putokaza. Uzalud ćeš ići na hodočašća, penjati se po svetim gorama, planinama i pustinjama. Boga ne možeš naći.
Jedino Bog može naći tebe.
Svi smo mi na duhovnom putu. Razlika je jedino u tome što su neki odmakli više napred a neki se kreću sporije i zaostaju (a svako je upravo tamo gde treba da bude). Znate, kao ono kada krene maraton: velika gužva oko starta a ubrzo se neki izdvoje i odoše napred....
BUDI GEST (Budy mudra)
Ova se mudra pravi tako što se sastave vrhovi palca i malog prsta obe ruke a ostali su prsti ispruženi. Napravi se blagi pritisak i drži najmanje nekoliko minuta.
Da li ti se desilo da ti je DOSTA SVEGA, kada je sve oko tebe postane tako nepodnošljivo i kade se čini da nigde nema izlaza? To bi mogao biti trenutak uvida, to je trenutak kada bi se moglo shvatiti da je sva patnja (bila) ilizija, kada usred strahova, nezadovoljstva i ludila zastaneš blokiran/a na pruzi i glas u glavi zaviče: DOSTA! Dosta borbe i plača i napora da se održiš na površini. I, kao beba posle strašnog plača, dok se jecaji smiruju, trgneš se još nekoliko puta, treptanjem ukloniš suze i kroz mokre trepavice gledaš u svet novim očima…To je tvoje Buđenje.
Ova „tehnika' je u vezi sa 35. tehnikom čuvenih Šivinih 112 tehnika meditacije. Šiva kaže: „Gledaj uporno u dubinu bunara, sve dok se ne desi – čudo'. Ovu sam tehniku proširio tako da gledaš u oči deteta (kao ovde na slici moje unuke Dunje), ili prosvetljenog učitelja... u njima nema ličnosti, nema nikoga... beskraj, Tišina.
Često pod opuštanjem podrazumevamo gledanje televizije, čitanje knjige, sedenje u kafiću ili, recimo, pecanje. Međutim, u jogi, opuštanje je nešto što se uči, kultiviše i svesno primenjuje. To je tehnika. Njome težimo da postignemo opuštajuću reakciju ili “opuštajući odgovor”.
Ovo je verovatno najstarija tehnika 'sedeće' meditacije i pripisuje se Budi. Sama reč znači 'položaj za viđenje, uvid'. Ona je i najlakša i najteža. Kada otpočnete primenu, videćete zašto .
~ Izaći iz zatvora prošlosti ~
Na mom duhovnom putu sam sreo, isprobao i podučavao bezbroj tehnika. Večno sam imao utisak da mnoge tehnike više ne priliče današnjem čoveku. Za mnoge mi se činilo da su beskrajno dosadne i/ili komplikovane i da neće dati rezultate u hiljade godina ili života. Za druge mi se činilo da su tako jednostrane i da su pogodne samo za poneke ljude.
Vreme je pokazalo da sam jako bio u pravu. Kada sam stigao do sopstvenog Središta mogao sam ustanoviti koje su tehnike bile suvišne a koje – kod većine ljudi – ne mogu dati rezultate u ovom životu (u jednom životu). Pri tome sam, takođe, u tu kompleksnu jednačinu morao i da ugradim nepoznatu koliko se Čovek promenuo od vremena kada je većina tehnika nastala.....
ĐANA GEST (Dhyana mudra, Samadhi mudra)
Ovo je gest meditacije i koncentracije i izvodi se tako da se ruke polože u krilo sa ispruženim prstima i sa dlanovima prema gore. Ako se ovaj gest izvodi samo levom rukom („rukom mudrosti“), tada je desna ruka („ruka metode“) slobodna da izvodi neku drugu mudru ili može držati neki predmet, kao naprimer kada Buda drži posudu za prošenje a što označava njegovo odricanje od ovosvetskih dobara (slika Bude sa posudicom).
Zaustavi se. Zaustavi taj voz misli i komentara u glavi i pogledaj oko sebe; uoči izobilje svetla, vazduha, vode, životinja, bilja. Ne misli, samo oseti, vidi (bez mentalnih komenatara).
Evo jedna „sezonska tema'. Da li ste nekada ZAISTA obratili pažnju na kijanje? Dakle, prvo, kijanje je potpuno nesvesan čin: ne možeš ga izazvati svesno. Drugo, u kijanju učestvuje celo telo, ne samo nos; učestvuju svi mišići, svaka ćelija. Zato se kaže: „Tri kijanja je kao jedan orgazam', hahaha! Vidi sliku gore pa presudi sam/a da li će devojka da kine ili doživljava orgazam. Treće, i najvažnije, možeš zaustaviti kijanje – Prisutnošću.
U svome velikom duhovnom opusu, Eckhart Tolle često govori i o meditaciji. Zapravo, celo njegovo učenje, sav angažman da nam približi „sadašnji trenutak“ je, u krajnjoj liniji, tehnika meditacije. Opra (Oprah Winfrey) ga je nazvala „Otac sadašnjeg trenutka“ i zaista on svetljava tu sadašnjost iz bezbrojnih uglova kako bi je mogao razumeti svako.
Meditacija je vrsta medicine. Njeno korišćenje je samo privremeno, dok traju simptomi. U toj 'prvoj fazi' meditacija je još samo tehnika. Ali kada jednom spoznate njen kvalitet, kada dotaknete 'tiho dno', vi potom ne treba da upražnavate nijednu odredenu meditaciju.
Iz neistine u Istinu (iz nebića u Biće)
Uvod
Kada sam, pre nekog vremena, pisao na temu Tantra joge, rekao sam - u polu šali – da, ako nam ne uspe prečica ka Prosvetljenju putem seksa, ostane nam - dobar seks! Dakle, štete nema. Slično je i ovo sa duhovnim rastom i 2012.: Ako se ove 2012. ništa ne desi (kao što verovatno ni neće), a mi se duhovno probudili – nema štete !
A šta je problem? Najveći broj ljudi nikada ne postane svesan svog najbitnijeg dela, ne sazna za svoju pravu prirodu, ne dopre dalje od telo-um identifikacije. A to je velika šteta jer se rađamo (i patimo) samo zato da se bi se probudili, izašli iz te more, iz te iluzije o sebi.
PRANA(A) GEST (Prana ili Pran mudra)
Mnoga su imena te nevidljive energije koja prožima sve vidljivo. U raznim tradicijama naziva se različito (Ki, Či, Ruh, Duša, Sveti duh...) a na Indijskom podkontinentu i naročito u jogi se zove Prana.
Zahvalnost nije misao. U osećaj zahvalnosti najčešće ulazimo umom, mišlju o tome kako imamo ovo ili ono (što drugi nemaju), kako smo (ipak) zdravi i zdraviji nego mnogi drugi, kako imamo više sreće i drugo ali zahvalnost nije misao nego osećaj, doživlja.
Znate ono: „Pojačaj muziku!'. Zbog te kratke rečenice već čitave generacije imaju problema sa sluhom i imaće ga sve i više. Muzika po kafićima, disko-klubovima, kafanama, svadbama itd je nepodnošljivo preglasna i zaglušujuća.
A šta stoji iza toga? Zašto pojačavamo muziku kada nas neka „dotakne'? Opet je sve jako jednostavno, uvek se sve svodi na svesnost i nesvesnost, na prisutnost i odsutnost, na raj i pakao...
Zašto, pak, idemo i mazohistički trpimo preglasnu mziku na javnim mestima će biti tema jednog drugog časa.