(matsya = riba)
U ovom “trojstvu” (Sveća, Plug, Riba), Riba je suprotan položaj u odnosu na prethodna dva i u njemu je glava zabačena unazad i istežemo prednju stranu vrata. Kao i mnogi drugi položaji i ovaj ima puno varijacija. U tekstu smo dali opis varijante gde je telo oslonjeno na laktove a na fotografiji malo napredniju verziju sa rukama sklopljenim na grudima.
(sarva = sve, anga = udovi)
Sveća je jedan od najpoznatijih i najklasičnijih položaja. U maloj seriji Sveća – Plug – Riba, ona je prvi položaj. Za Sveću se kaže da je “Kraljica asana” (“kralj” je Stoj na glavi :-)). Čuveni joga učitelj Ajengar kaže da “ne može pobrojati sve dobrobiti tog položaja”. Samo da kažemo da, recimo, limfni sistem nema srce i da ovakav obrnuti položaj – uz pomoć gravitacije – zamenjuje “pumpu” i čini da se telo vrlo efikasno oslobadja otpadnih materija. Vežbači joge često vremenom zavole neki položaj više nego drugi i Sveća je mnogima “najomiljenija asana” (i sam sam taj :-)).
hala = plug
Ovaj položaj vrlo često radimo zajedno sa Svećom (Sarvangasana) i Ribom (Macijasana) ali, naravno, da se može raditi i nezavisno i/ili u drugim kombinacijama i serijama. Kao što možete videti na slici, možemo da stavimo ćebe ispod ramena kao bi smanjili pritisak na vrat.
Vežbače Aštanga (Ashtanga yoga) tradicije možete prepoznati i zatvorenih očiju jer dišu kao ratnici u „Ratu zvezda“ i možete ih čuti na udaljenosti. Oni praktikuju Uđai (Ujjai), tj. „pobedničko“ disanje u skoro svim položajima svojih zahtevnih serija.
U Kripalu tradiciji kod disanja akcenat je osetljivosti i svesnosti. Pranajama se vežba bilo na početku ili na kraju (a ponekada i na početku i na kraju). Argument za vežbe disanja na početku je da to smiruje i pomaže da se vežbači bolje pripreme, budu prisutniji i svesniji sebe i svoga tela.
Preciznost, snaga, detalji
Ajengar joga ozbiljno uzima Patanđalijev savet da se pranajama uvodi tek kada su vežbači dobro uznapredovali u asanama. U tom pristupu je formalno disanje odvojeno od vežbanja položaja. Nije neubočajeno da se ponekada vežbe disanja rade u nekom poduprtom položaju, gde su leđa naslonjena a nekada i glava kako se neuvežbani vežbači ne bi “mučili” sa držanjem tela i kako bi se mogli bolje usredsrediti na samo disanje.
Kada je dah nemiran, um je takođe nestalan. Kada se dah umiri i um stane - jogi dostiže dug život. Stoga treba učiti kontrolu disanja. (“Hata joga pradipika”)
Gotovo svi treninzi Hata joge sadrže blok disanja, pranajame. Najčešće časovi započinju asanama (ponegde, kao Joga Centar Sombor, i kratkim duhovnim učenjem), u drugij polovini imaju vežbe disanja i na kraju opuštanje (Šavasana).
Zujanje pčele
Reč “bramari” potiče od Sanskritske reči “bhramar”koja znači “zujeća crna pčela”. Tom tehnikom proizvodimo zvuk u grlo tokom izdaha (slično kao ono dugo “mmmmm” u mantri OM). Zvuk treba da je dubok, ravnomeran i glatak.
Pobedničko, Okenasko ili Glasno disanje
To disanje radimo tako što nežno otežamo prolaz vazduha kroz grlo (epiglotis, vidi sliku) kako bi smo stvorili otpor prolasku vazduha i na taj način stvorili zvuk sličan zvuku talasa okeana. Tokom tog disanja istovremeno osetimo protok daha i čujemo njegov zvuk
Probudite vatru u sebi
Krije su tehnike čišćenje. Ova krija je dobila ime po vatri (Agni), suštini (sar) i čin, postupak (kriya). U literaturiVatra suštinski element varenja (varenje je isto oksidacija, kao i vatra – samo malo tiša :-))
Ovo je disanje slično Kapalabati disanju jedino što su ovde udasi i izdasi jednaki pa to disanje poredimo sa testerisanjem :-). Bastrika je disanje srednjim delom stomaka, u kome disanju stomak ide ritmično napolje/unutra (udah/izdah) uz glasan šum iz nosa slično mehu. Priložena slika može ali i ne mora da ilustruje taj način disanja ali nisam našao “ubedljiviju”.
Ova se tehnika zove i “uglačavanje lobanje” jer njome praktično – masiramo mozak. Masaža se dešava tako što naglim izdasima brzo menjamo pritisak u plućima i glavi što dovodi do navale krvi u mozak i on se tom pojačanom cirkulacijom brzo osvežava. Možemo je porediti sa “udaranjem čekićem o nakovanj” (za razliku od Bastrike, koju možemo porediti sa “testerisanjem” :-)).
NAIZMENIČNO DISANJE (Anuloma Viloma)
Postoji način disanja koji je gušenje i sramota,a postoji i DAH LJUBAVI, koji vas otvara beskrajno.(Đelaludin Rumi, Sufi mistik iz XIII veka)
U “Učenju o Hata jogi” (Hatha Yoga Pradipika, XV vek) Svatmarama to naizmenično disanje naziva “pročišćneje nadija” (Nadi Shodana pranayama), to što manipuliše tok energije i pravi balans poticaju i opuštranju:
Najveći autoritet u jogi, pisac čuvenih “Stihova o jogi” (“Joga sutra”) od pre dve hiljade godina je pisao o joga disanju u stihovima 2.49 – 2.53.Pranajama (inače znači kontrola ili manipulacija pranom – Kosmičkom energijom) je četvrti ud ili stepenica u Patanđalijevom osmoudom sistemu joge. Za pranajamu on kaže da reguliše dah tako da postane lagan i fin, takav koji vodi stalnom prilivu energije (prane) a koja je iza udaha, izdaha i prelaza između njih.Dakle, imamo “četiri pranajame”: prve tri su udah, izdah i prelaz (2.50) a četvrta je taj neprekidni tok koji je iza i prevazilazi ostale tri (2.51).
Kabir reče: “O Sveti čoveče! Bog je dah svih dahova”
Prirodan dah može biti „tehnika“ za sebe ali se najčešće koristi kao preludij nekoj drugoj tehnici, kao prelaz i umirenje. On može biti i samostalna tehnika meditacije, kao što ćemo posle videti.
Sednemo u neki položaj u kome možemo udobno sedeti potrebno vreme. To ne mora biti položaj sa slika iz joga udžbenika. Ipak potrebno je obezbediti da vam leđa budu prava i otvoren grudni koš. To, naravno, može biti i neki klasični joga položaj, i to bi bilo vrlo preporučljivo ali nije preduslov za dobar rezultat.
Kabir reče: Učeniče, reci mi, šta je Bog?“On je dah unutar daha”.
Emocije utiču na način disanja ali i obrnuto!
Postoje dosta velike razlike u mišljenjima o disanju i vežbanjima pranajame. Neke od tih tehnike su kompatibilne a neke baš i nisu. Čini se da jedan broj tih razlika nije ni moguće prevazići, a možda nije ni potrebno. Najveći nesporazumi nastaju, koliko sam ja uspeo da shvatim, iz toga kako razumemo šta je cilj pranajame; pa ako mislimo da je njen cilj jačanje pluća i dijafragme, pročišćavanje disajnih puteva i bolje snabdevanje tkiva kiseonikom – imaćemo jedan pristup a ako smatramo da joj je cilj smirenje i kontrola uma – imaćemo sasvim drugi pristup. Zato ćemo prikazati ta dva osnovna pristupa, koja ćemo nazvati Tiho (Swami Patanđali) disanje i Duboko (Swami Swatmarama), naizmenično disanje kroz obe nosnice, Anuloma - Viloma). Predstavićemo i Prirodno disanje, za koje bi se moglo reći da i nije neka posebna tehnika ali će te videti – da jeste.
Mala šala: Uhvati jaka kiša nekog uštogljenog moralistu, koji je uvek hodao lagano i odmereno, te i on potrči sa svim ostalima da pobegne od kiše. Nakon kraćeg trčanja on shvati kako se “nedolično” ponaša i pomisli u sebi: “Šta ja to radim? Pa to je nedostojno mene. Ako neki gospodin i pogreši on mora da popravi svoju grešku”. I na to se okrenu i vrati na mesto odakle je počeo trčati i nastavi hodati po kiši odmerenim korakom. Ha, ha, ha!
Pet principa činjenja (Niyama) su:
Saucha (unutrašnja i spoljašna čistoća). Ovaj princip, dakle, ne podrazumeva samo spoljašnju i unutrašnju čistoću tela nego – isto tako – i izbegavanje nečistoća unutrašnjeg mentalnog prostora kao što su bes, ljubomora, sebičnost i dr. Takođe, znači umerenost u jelu.
Pet principa nečinjenja (Yama) su:
Ahimsa (nenasilje) koja znači ne povrediti druge ljude i živa bića. Ona znači i ne škoditi sebi. Ne povređivati prirodnu okolinu. Ahimsa znači i ne povrediti drugoga rečju, pa makar bile i istinite. Iz nje je izvedeno vegetarijanstvo kojega se drže mnogi poklonici joge.
„Tek kada jogin ovlada moralnim vrlinama (Yama i Niyama), može nastaviti vežbati položaje i druge veštine“ (Joga Bašja Vivarana, II.29).Kao što svakako znate, joga daleko prevazilazi fizičke vežbe i položaje. Ovo o „moralnosti“ baš ne volimo uvek da čujemo („neće valjda sada i joga da nam popuje“) jer u nama postoji otpor prema nametanju obrazaca ponašanja.
Shava = leš
Ovaj se položaj još naziva i Mrtasana (mrta = smrt) a u nekim se tradicijama pokušava izbeći asocijacija sa smrću pa se naziva Anandasana (“Joga u svakodnevnom život” npr. ananda = blaženstvo). Ovaj položaj ima “veze sa smrću” utoliko što smo potpuno nepokretni i opušteni (u tome stanju zaista više nema napetosti :-) ).
bala = dete
Bili smo rekli kako u jogi često imitiramo životinje zbog njihove prirodnosti, opuštenosti i nevinosti. Vrlo je sličan slučaj i sa decom. One se znaju opustiti i prepustiti. Imamo nekoliko položaja iz serije dečijih položaja a ovde ćemo vam prikazati jedan najčešće korišten.
danu = luk
U ovom smo položaju zaista napeti kao luk. Istežemo celu prenju stranu tela. Ponekada se zove i “Luk sa licem gore” (Urdhva Dhanurasana), ali već smo rekli da se puno sa imenima nećemo opterećivati.
budžanga (bhujanga) = zmija
Kobra je jedan od najklasičnijih joga položaja (asana) i naći ćete je u svakom priručniku i svakoj joga školi i seriji. Kobra je položaj koji “otvara srce”.