Uvek “samo” 12 položaja
Taj sistem joge je predstavio godine 1936, čuveni lekar i jogi svami Šivananda (1887 – 1963). Kasnije ju je razvio svami Višnu Devanada (1927 – 1993). Možete ih videti na priloženim slikama.
Bikram jogu je osnovao Bikram Čouduri (vidimo ga na slici sa dvoje vežbača) je „vrela joga“ u kojoj se prostorija zagreje na 30 – 40 C pa se uz intenzivno vežbanje dobije i efekat saune. Ta joga se vežba u serijama od kojih je najpoznatija tkzv Početna serija koja ima 26 položaja i dve vsrte disanja.
Znate, to sa jogom zna biti vrlo zapleteno jer je teško uhvatiti šta od čega potiče koje šta započeo i šta je ko kako nazvao. Dakle, kada smo govorili o Patanđaliju i njegovom sitemu „joge osam udova“, tada je bilo reči o dve hiljade godina starom sistemu joge koji se zvao Aštanga joga. Kada se danas kaže „aštanga“, najčešće se misli na Aštanga-Vinjasa jogu.
To je joga traženja puta ka Bogu putem potpunog posvećenja. Potpuno posvećenje i predanosti Bogu („Neka bude volja tvoja“) i prepoznavanje Božanskog u svemu, jeste put bakti joge. Ta se posvećenost izražava meditacijom, pevanjem mantri i bađana (duhovne pesme) i sledbenici te joge (bakte) nastoje živeti što je moguće više u srcu a što manje u umu, sa nepodeljenom verom i potpunom pažnjom ka Gospodu.
Ovu vrstu joge neće te naći da se podučava u nekom joga centru. To nije joga koja se vežba u sali. Ipak je spominjemo jer je rad bez iščekivanja rezultata jedan od moćnih načina duhovnog rasta. To je joga koja se primenjuje stalno i svugde, to je joga delovanja. Njome sledbenici predaju svoj ego Bogu. Ona je usmerena i čoveku i životinjama i bilju.-Adi-shankara.jpg "Adi Shankara")
Joga „znanja“, tj, uvida i razlučivanja je contadictio in adjecto jer se dešava „u glavi“, u umu a ne u telu ali je i ona bitna jer je „razumevanje preduslov posvećenosti“. U Bagavat Giti (Bhagavad Gita) “Krišna kaže da se đnana sastoji od pravilnog razumevanja „polja aktivnosti“ (kshetra) tj. tela i „znalca polja“ (kshetra-jna) tj. duše. Kasnije Krišna podvlači da duhovni tragač mora razumeti razliku između to dvoje..jpg "Bellur Chrishnamachar Sundararaja")
Iz svog doma u gradu Pune u Indiji, suvereno vlada sigurno najuticajniji jogi na svetu – slavni Ajengar. Rođen 14 decembra 1918.g., kao Belur Krišnamačar Sundararadža (Bellur Chrishnamachar Sundararaja), da bi danas nosio ime Jogačarija BKS Ajengar (Guruđi). Prošle godine ga je poznati „TIME“ svrstao u 100 najuticajnijih ljudi na svetu.-sunce-mesec.jpg "Vrste-joge-Hata-joga-(Hatha-yoga)-sunce-mesec")
Proizašla je direktno i deo je Radža joge. Samo ime proizilazi iz dve reči „Ha“ – što znači sunce i „Ta“ – što znači mesec i to ime ukazuje na balans „toplog“ i „hladno“ simpatičnog i parasimpatičnog nervnog sistema ili, drugim rečima, na balans mirovanja i pokreta. Posmatrano iz ugla disanja, to su desna (sunčeva „ha“) nosnica koja stimuliše levu stranu mozga i leva (mesečeva „ta“) koja stimuliše desnu stranu mozga. U Hata jogi akcenat je na telesnom vežbanju (asane) i joga disanju (pranajama).
Kraljevska joga je zapravo retronim tj. ime koje je u XV veku u knjizi „Hata joga radipika“ nadenuto Patanđalijevo jogi. Rađa joga se zove i klasična joga ili prosto: joga. To je pretežno meditativni put koji teži da kultiviše um (da ga ubedi da izvršu samoubistvo i prekorači u Neum) kako bi se vežbači naučili da prihvatio Stvarnost umesto ilizije koju mu nudi um i tako postigli oslobođenje.
U mnogim tekstovima koje danas možemo naći u štampi i drugim medijima, pominju se razne vrste joge a koriste se i razni termini za iste stilove joge. Naravno da postoji samo jedna joga i, u najširem smislu, to su svi postupci koji nas vraćaju nama samima i vode nas ka ucelovljenju. I znajte da je joga praksa, vežba, doživljaj – ne teorija! Na žalost, ne možemo izbeći čitanje (pisanje), slušanje i gledanje joge i o jogi ali nikakva priča i/ili razmišljanje o njoj vam neće pomoći da je bolje razumete i izvučete njene bezbrojne dobrobiti. Um će vam, možda, stvoriti iluziju da se „bavite jogom“ ali da bi ste plivali morate skočiti u vodu. U svlačionici Joga Centra u Somboru sam napisao: „Svoje cipele i um ostavite ovde!“, drugim rečima: bavićemo se doživljajem a ne razmišljanjem o doživljaju.
Zircon - This is a contributing Drupal Theme
Design by WeebPal.
Design by WeebPal.
